"PUTIN TRAMPU NUDI IZLAZ, OVO SU NAŠI USLOVI" Evo šta je savetnik Kremlja rekao, OTKRIO je karte pred samit dvojice lidera na Aljasci

Intervju je dao uoči samita američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina na Aljasci.

Govorio je o Putinovim uslovima za postizanje dogovora između Rusije i SAD.

Na pitanje o tome šta očekuje od samita Trampa i Putina na Aljasci, koji je zakazan za petak, Suslov je kazao da "postoje dve moguće opcije".

- Prva je da dvojica predsednika usvoje bilateralni rusko-američki plan za postizanje primirja u Ukrajini. To je za Kremlj od ključne važnosti: dogovor koji je između nas i Amerike, bez Ukrajine i Evrope. Taj plan bi trebalo da uključuje povlačenje ukrajinskih snaga iz delova Donbasa u kojima su i dalje prisutne i povlačenje Rusije iz Sumske, Dnjipropetrovske i Harkovske oblasti (Ukrajine), uz nepromenjenu liniju fronta na drugim područjima. Podsećam da je Moskva pre godinu dana zahtevala od Ukrajinaca potpuno povlačenje iz sve četiri anektirane oblasti, dok sada traži da to bude samo iz Donbasa. Ključan deo dogovora je i da Ukrajina ne radi na ulasku u NATO - kazao je Suslov.

On je dodao da se "očigledno ne radi o običnoj razmeni teritorija", kako je to prošlog petka najavio Tramp.

- Napori (Ukrajine) da ne ulazi u NATO neizbežni su preduslov bilo kakvog primirja. Potom će završni sporazum morati, naravno, da obuhvati i demilitarizaciju Ukrajine i ustavnu reformu u smislu federalnog uređenja - rekao je spoljnopolitički savetnik Kremlja.

Na konstataciju italijanskog novinara da su sve ove pozicije Rusije već poznate od ranije i pitanje šta su tu prave novine, Suslov je odgovorio da je to "pre svega spremnost Rusije da razgovara o prekidu vatre, a ne samo o konačnom sporazumu".

- Drugo je to što Putin za to primirje traži zauzvrat malo manje nego pre godinu dana - poručio je on.

Upitan o drugoj od dve mogućnosti koje je pomenuo, Suslov je objasnio na šta misli.

- (Druga opcija je) da (ukrajinski predsednik Volodimir) Zelenski, uz podršku Evropljana, odbije ovo rešenje, zbog čega bi Tramp prekinuo bilo kakvu vojnu pomoć Kijevu i čak obustavio prodaju oružja Evropljanima, zato što ga daju Ukrajini. Ali, to bi ubrzalo njen poraz i potpuni kolaps - ocenio je Suslov.

On ima odgovori i na pitanje zašto bi Tramp u tom slučaju delovao samo protiv Kijeva, bez pokretanja bilo kakvih kaznenih mera protiv Rusije, kako je obećavao.

- Ako Tramp tako snažno i skoro s entuzijazmom podržava opciju postizanja dogovora, razlog za to je i što je sebe doveo u tešku poziciju time što je zatražio od Kine, Indije i Brazila da više ne uvoze rusku naftu, preteći im sekundarnim sankcijama. Kina očigledno kaže "ne" tome, a i Nju Delhi i Brazilija nikada to ne bi učinili i njihovo odbijanje predstavlja problem za Ameriku: to je tačka u kojoj Tramp ili popušta čime ispada slabić ili bude uvučen u težak politički i trgovinski sukob sa Kinom i dve centralne zemlje BRIKS, uz ishod koji nije moguće predvideti. Ako, pak, samit na Aljasci bude uspešan, uz usvajanje zajedničkog plana za primirje u Ukrajini, fitilj koji je neoprezno upalio prema Kini, Indiji i Brazilu bio bi ugašen i američki predsednik mogao bi čak na sebe preuzme istorijske zasluge. Zbog toga očekujemo da Tramp prihvati Putinov predlog. Za njega (Trampa) to predstavlja pravi izlaz (iz situacije) - rekao je Suslov.

On je ocenio da Aljaska kao mesto održavanja sastanka Trampa i Putina predstavlja "značajan izbor na istorijskom i političkom planu".

- Pre svega, na Aljasci se naglašava bilateralnost tog samita. Ne postoji mesto na svetu koje je više rusko-američko od Aljaske: daleko je od Evrope i Ukrajine, izuzetno blizu Rusije. Njome se naglašava činjenica da Putin i Tramp sami iznalaze rešenje za rat u Ukrajini. Pored toga, ovo će biti prvi pravi samit između Rusije i SAD na američkoj teritoriji u poslednjih 15 godina, pošto je poslednji bio 2010. kada je (bivši ruski predsednik) Dmitrij Medvedev posetio (bivšeg američkog predsednika) Baraka Obamu u Vašingtonu - kazao je savetnik Kremlja.

Suslov je naveo da "to ukazuje na snažnu obostranu želju za okretanjem nove stranice kada je u pitanju ovaj sukob (u Ukrajini) i poboljšanje odnosa Rusije i SAD".

- Kao treće, agenda (samita) je predodredila izbor mesta: pored Ukrajine razgovaraće se o Arktiku, ključnoj tački bilateralnih odnosa. U tom regionu postoji sve veće nadmetanje i potencijalno bi mogao da bude poprište oružanog sukoba. Vojne aktivnosti i Rusije i SAD se pojačavaju. Ali, sa topljenjem leda i sve većom mogućnošću pristupa Arktiku on postaje područje koje sve više obećava po pitanju razvoja novih odnosa ekonomske saradnje između naše dve zemlje: zajednička istraživanja, eksploatacija i korišćenje sirovina, kao i trgovina - zaključio je Suslov.