SMRT KOJA JE OBELEŽILA PORODICU NETANJAHU: Kako je premijer Izraela izgubio brata u talačkoj krizi u Entebeu DŽONATAN JE DAO ŽIVOT ZA SUNARODNIKE

Joni, komandant elitne jedinice Sajeret Matkal, predvodio je tim koji je u noći između 3. i 4. jula 1976. spasavao taoce, odnosno otete putnike aviona kompanije Air France sa aerodroma u Entebeu u Ugandi.

Let iz Tel Aviva

Sve je počelo 27. juna 1976. godine, kada je avion na letu 139 kompanije Air France, sa 248 putnika i 12 članova posade, poleteo iz Tel Aviva ka Parizu preko Atine. Četvorica otmičara – dvoje Palestinaca i dvoje Nemaca iz ekstremno levičarskih grupa – preuzeli su kontrolu nad avionom, prinudivši pilote da promene kurs.

Posle dopune goriva u Libiji, avion je nastavio ka ekvatoru i sleteo u Entebe u Ugandi, gde su taoci odvedeni u aerodromsku zgradu, pod budnim okom više od stotinu vojnika Idija Amina. Taoci su odvojeni po nacionalnosti i veri – Jevreji i izraelski državljani bili su u manjoj prostoriji, izloženi vrućini, komarcima i neizvesnosti.

Sara Guter Devidson, koja je bila u tom avionu sa suprugom i dvoje dece, opisuje: „Čak i sada mogu da prizovem strah koji sam osećala za moju decu. Bilo je kao da će svaki trenutak biti poslednji. Ne znaš da li će te ubiti, kako će te ubiti. Bila je to potpuna neizvesnost.“

Sve isplanirano u detalje

Izrael je odlučio da deluje. Plan spasavanja osmišljen je u tajnosti: četiri transportna aviona Hercules C-130 trebalo je da lete više od 4.000 kilometara, kroz neprijateljsku teritoriju i ispod dometa radara, kako bi izvršili napad na aerodrom Entebe. Misija je morala da bude brza i tačna – cilj je bio spasiti 105 taoca u manje od dva sata, izbegavajući sukob sa Aminovim vojnicima i minimizirajući žrtve među izraelskim komandosima.

Sara Guter Devidson opisuje trenutak kada je Jonijev tim stigao: „Kad sam ugledala našeg vojnika, to je bilo kao da je anđeo sišao  s neba. Nikada neću zaboraviti taj osećaj olakšanja, ali i užas zbog svega što smo preživeli.“

Operacija je bila detaljno planirana: komandosi su uvežbavali u pustinji Negev kopiju terminala, reprodukovali svaki korak i svaki položaj otmičara. Mape, fotografije, detalji o brojnosti i pozicijama Aminovih vojnika – sve je bilo deo pripreme. Čas po čas, sve je bilo tačno uvežbano.

Pucanj iz snajpera

Kad su avioni sleteli u Entebe u mraku, bez svetala, Joni je vodio prvi udarni. Komandosi su tiho ušli u terminal, eliminišući otmičare u samo nekoliko minuta. 

Taoci su ubrzo izvučeni, ali Joni je ostao iza da obezbedi poslednje taoce, kada je snajper sa kontrolnog tornja pucao i pogodio ga.

Joni Netanjahu je postao simbol hrabrosti i žrtve. Izraelci su odmah organizovali državnu sahranu, a njegova smrt odjeknula je duboko u narodu. Premijer Jicak Rabin je tada rekao: „Ponekad je jedna smrt veća od pobede.“

Smrt koja je promenila život

Benjamin Netanjahu, koji je tada bio u Sjedinjenim Državama, kasnije je rekao da mu je Jonijeva smrt „zauvek promenila život“. Ona je oblikovala njegov pristup nacionalnoj bezbednosti, nepopustljivost prema terorizmu i spremnost na odlučne mere.

Operacija Entebe postala je mitska u izraelskoj kolektivnoj svesti – model za sve buduće protivterorističke misije. Dokumentarci, vojni priručnici i filmovi širom sveta analiziraju strategiju i preciznost komandosa, ali u srcu Izraela ostaje lična tragedija porodice Netanjahu.

Jonijeva senka nad Bendžaminom

Danas, više od četrdeset pet godina kasnije, senka Jonijeve žrtve i dalje oblikuje odluke Benjamina Netanjahua. Od strategija odbrane do odluka o vojnim operacijama i odnosima sa nepredvidivim susedima, lična tragedija i hrabrost brata utiču na njegov pogled na svet i način vladavine.

Operacija je pokazala ne samo vojnu superiornost Izraela, već i snagu ličnih žrtava u oblikovanju političkog i nacionalnog kursa. Uspeh spasavanja taoca nosi poruku: Izrael ne ostavlja svoje građane, ali cena tog principa može biti užasno lična.

Tragedija Džonatana Netanjahua nije samo istorijska priča – ona je deo psihološke i političke pozadine odluka današnjeg premijera, njegovih stavova prema terorizmu i bezbednosti, i njegovog nepokolebljivog pristupa borbi za živote izraelskih građana.