СМРТ КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА ПОРОДИЦУ НЕТАНЈАХУ: Како је премијер Израела изгубио брата у талачкој кризи у Ентебеу ЏОНАТАН ЈЕ ДАО ЖИВОТ ЗА СУНАРОДНИКЕ

Јони, командант елитне јединице Сајерет Маткал, предводио је тим који је у ноћи између 3. и 4. јула 1976. спасавао таоце, односно отете путнике авиона компаније Air France са аеродрома у Ентебеу у Уганди.

Лет из Тел Авива

Све је почело 27. јуна 1976. године, када је авион на лету 139 компаније Air France, са 248 путника и 12 чланова посаде, полетео из Тел Авива ка Паризу преко Атине. Четворица отмичара – двоје Палестинаца и двоје Немаца из екстремно левичарских група – преузели су контролу над авионом, принудивши пилоте да промене курс.

После допуне горива у Либији, авион је наставио ка екватору и слетео у Ентебе у Уганди, где су таоци одведени у аеродромску зграду, под будним оком више од стотину војника Идија Амина. Таоци су одвојени по националности и вери – Јевреји и израелски држављани били су у мањој просторији, изложени врућини, комарцима и неизвесности.

Сара Гутер Девидсон, која је била у том авиону са супругом и двоје деце, описује: „Чак и сада могу да призовем страх који сам осећала за моју децу. Било је као да ће сваки тренутак бити последњи. Не знаш да ли ће те убити, како ће те убити. Била је то потпуна неизвесност.“

Све испланирано у детаље

Израел је одлучио да делује. План спасавања осмишљен је у тајности: четири транспортна авиона Hercules C-130 требало је да лете више од 4.000 километара, кроз непријатељску територију и испод домета радара, како би извршили напад на аеродром Ентебе. Мисија је морала да буде брза и тачна – циљ је био спасити 105 таоца у мање од два сата, избегавајући сукоб са Аминовим војницима и минимизирајући жртве међу израелским командосима.

Сара Гутер Девидсон описује тренутак када је Јонијев тим стигао: „Кад сам угледала нашег војника, то је било као да је анђео сишао  с неба. Никада нећу заборавити тај осећај олакшања, али и ужас због свега што смо преживели.“

Операција је била детаљно планирана: командоси су увежбавали у пустињи Негев копију терминала, репродуковали сваки корак и сваки положај отмичара. Мапе, фотографије, детаљи о бројности и позицијама Аминових војника – све је било део припреме. Час по час, све је било тачно увежбано.

Пуцањ из снајпера

Кад су авиони слетели у Ентебе у мраку, без светала, Јони је водио први ударни. Командоси су тихо ушли у терминал, елиминишући отмичаре у само неколико минута. 

Таоци су убрзо извучени, али Јони је остао иза да обезбеди последње таоце, када је снајпер са контролног торња пуцао и погодио га.

Јони Нетанјаху је постао симбол храбрости и жртве. Израелци су одмах организовали државну сахрану, а његова смрт одјекнула је дубоко у народу. Премијер Јицак Рабин је тада рекао: „Понекад је једна смрт већа од победе.“

Смрт која је променила живот

Бењамин Нетанјаху, који је тада био у Сједињеним Државама, касније је рекао да му је Јонијева смрт „заувек променила живот“. Она је обликовала његов приступ националној безбедности, непопустљивост према тероризму и спремност на одлучне мере.

Операција Ентебе постала је митска у израелској колективној свести – модел за све будуће противтерористичке мисије. Документарци, војни приручници и филмови широм света анализирају стратегију и прецизност командоса, али у срцу Израела остаје лична трагедија породице Нетанјаху.

Јонијева сенка над Бенџамином

Данас, више од четрдесет пет година касније, сенка Јонијеве жртве и даље обликује одлуке Бењамина Нетанјахуа. Од стратегија одбране до одлука о војним операцијама и односима са непредвидивим суседима, лична трагедија и храброст брата утичу на његов поглед на свет и начин владавине.

Операција је показала не само војну супериорност Израела, већ и снагу личних жртава у обликовању политичког и националног курса. Успех спасавања таоца носи поруку: Израел не оставља своје грађане, али цена тог принципа може бити ужасно лична.

Трагедија Џонатана Нетанјахуа није само историјска прича – она је део психолошке и политичке позадине одлука данашњег премијера, његових ставова према тероризму и безбедности, и његовог непоколебљивог приступа борби за животе израелских грађана.