TEHNOLOŠKO ČUDO U SVEMIRU Kina pravi kosmičku elektranu u orbiti

Kina je započela ambiciozan projekat izgradnje svemirske solarne elektrane u orbiti, koja bi, prema najavama, mogla da proizvede više energije nego što se može dobiti iz svih poznatih izvora na Zemlji.

Prema planovima Kineske akademije za svemirsku tehnologiju (CAST), prvi test prenosa energije iz svemira na Zemlju trebalo bi da se održi već 2028. godine, kada će eksperimentalni satelit biti lansiran u nisku Zemljinu orbitu. Do 2030. godine planirano je instaliranje pilot elektrane snage jednog megavata u geostacionarnoj orbiti, a do 2035. godine sistem bi trebalo da dostigne kapacitet od 10 megavata.

Do 2050. godine planirana je izgradnja velike orbitalne elektrane kapaciteta 2 GW, koja bi godišnje proizvodila oko 100 TWh, odnosno 100 milijardi kWh električne energije. To je oko 25% više od proizvodnje najveće hidroelektrane na svetu.

Long Lehao, stručnjak za rakete i član Kineske inženjerske akademije, rekao je u predavanju koje je objavio list „Saut Čajna morning post“ da je ovaj projekat „značajan kao i pomeranje brane Tri klisure u geostacionarnu orbitu 36.000 kilometara iznad Zemlje“.

– To je neverovatan projekat kojem se zaista možemo radovati – dodao je on.

Kako će svemirska solarna elektrana funkcionisati?

Kineska svemirska solarna elektrana će funkcionisati tako što će sakupljati solarnu energiju pomoću velikih solarnih panela, a zatim je pretvarati u mikrotalase koji će se emitovati ka Zemlji, gde će se njihova energija ponovo pretvarati u električnu energiju. Elektrana će biti postavljena u geostacionarnoj orbiti iznad ekvatora, što će joj omogućiti da stalno bude iznad iste tačke na Zemlji i kontinuirano šalje energiju Kini.

Pošto će biti iznad atmosfere i van većeg dela Zemljine senke, moći će da prima sunčevu svetlost gotovo stalno, bez obzira na vremenske uslove, oblake ili noć – što je ograničenje svih zemaljskih sistema.

Kineski naučnici su već demonstrirali prenos energije putem mikrotalasa u laboratorijskim uslovima, a sledeći korak je testiranje u svemiru. Jedna od ključnih inovacija ovog projekta su solarni paneli koji će biti efikasniji u svemiru, između ostalog i zbog većeg intenziteta sunčeve svetlosti usled odsustva atmosfere, vlage i prašine.

Studija NASA-e je pokazala da takve svemirske elektrane mogu da proizvode električnu energiju čak 99 odsto vremena tokom godine. Long je u svom predavanju rekao da bi energija prikupljena za godinu dana bila ekvivalentna ukupnoj količini nafte koja se može izvući sa Zemlje.

Ozbiljni izazovi

Iako kineski planovi deluju kao savršeno rešenje za globalne klimatske promene i krizu fosilnih goriva, postoje mnogi izazovi – od kojih je najveći veličina same elektrane.

Procenjuje se da će solarni panel, kada bude potpuno sastavljen, biti širok oko jedan kilometar, što znači da će biti veći od mnogih zemaljskih postrojenja. Međutim, to implicira da će za lansiranje delova u orbitu biti potrebne izuzetno moćne rakete.

Long i njegov tim razvijaju raketu za višekratnu upotrebu „Long Marč 9“ (CZ-9) u tu svrhu, dizajniranu za teške terete, sa kapacitetom podizanja od 150 tona – što je približno težina odraslog plavog kita.

Long i njegov tim razvijaju raketu za višekratnu upotrebu „Long Marč 9“ (CZ-9) u tu svrhu, dizajniranu za teške terete, sa kapacitetom podizanja od 150 tona – što je približno težina odraslog plavog kita.

Poznati popularizator nauke i astronom Ante Radonić navodi da, s obzirom na brzinu kojom se Kina razvija u oblasti svemirske tehnologije, nema sumnje u uspeh ovog velikog projekta.

– Lansiranje u geostacionarnu orbitu zahteva znatno više energije nego, recimo, slanje letelice ka Mesecu ili postizanje brzine potrebne za bekstvo iz Zemljinog gravitacionog polja. Kada se eliptičnom transfernom orbitom dostigne željena visina, potrebno je dodatno ubrzanje od 1,5 km/s da bi se letelica prebacila u kružnu orbitu. Pored toga, mora se osigurati da je nagib prema ekvatorijalnoj ravni nula, tako da letelica stalno ostaje iznad iste tačke na ekvatoru – objašnjava Radonić za Indeks.