ТЕХНОЛОШКО ЧУДО У СВЕМИРУ Кина прави космичку електрану у орбити

Кина је започела амбициозан пројекат изградње свемирске соларне електране у орбити, која би, према најавама, могла да произведе више енергије него што се може добити из свих познатих извора на Земљи.

Према плановима Кинеске академије за свемирску технологију (ЦАСТ), први тест преноса енергије из свемира на Земљу требало би да се одржи већ 2028. године, када ће експериментални сателит бити лансиран у ниску Земљину орбиту. До 2030. године планирано је инсталирање пилот електране снаге једног мегавата у геостационарној орбити, а до 2035. године систем би требало да достигне капацитет од 10 мегавата.

До 2050. године планирана је изградња велике орбиталне електране капацитета 2 ГW, која би годишње производила око 100 ТWх, односно 100 милијарди кWх електричне енергије. То је око 25% више од производње највеће хидроелектране на свету.

Лонг Лехао, стручњак за ракете и члан Кинеске инжењерске академије, рекао је у предавању које је објавио лист „Саут Чајна морнинг пост“ да је овај пројекат „значајан као и померање бране Три клисуре у геостационарну орбиту 36.000 километара изнад Земље“.

– То је невероватан пројекат којем се заиста можемо радовати – додао је он.

Како ће свемирска соларна електрана функционисати?

Кинеска свемирска соларна електрана ће функционисати тако што ће сакупљати соларну енергију помоћу великих соларних панела, а затим је претварати у микроталасе који ће се емитовати ка Земљи, где ће се њихова енергија поново претварати у електричну енергију. Електрана ће бити постављена у геостационарној орбити изнад екватора, што ће јој омогућити да стално буде изнад исте тачке на Земљи и континуирано шаље енергију Кини.

Пошто ће бити изнад атмосфере и ван већег дела Земљине сенке, моћи ће да прима сунчеву светлост готово стално, без обзира на временске услове, облаке или ноћ – што је ограничење свих земаљских система.

Кинески научници су већ демонстрирали пренос енергије путем микроталаса у лабораторијским условима, а следећи корак је тестирање у свемиру. Једна од кључних иновација овог пројекта су соларни панели који ће бити ефикаснији у свемиру, између осталог и због већег интензитета сунчеве светлости услед одсуства атмосфере, влаге и прашине.

Студија НАСА-е је показала да такве свемирске електране могу да производе електричну енергију чак 99 одсто времена током године. Лонг је у свом предавању рекао да би енергија прикупљена за годину дана била еквивалентна укупној количини нафте која се може извући са Земље.

Озбиљни изазови

Иако кинески планови делују као савршено решење за глобалне климатске промене и кризу фосилних горива, постоје многи изазови – од којих је највећи величина саме електране.

Процењује се да ће соларни панел, када буде потпуно састављен, бити широк око један километар, што значи да ће бити већи од многих земаљских постројења. Међутим, то имплицира да ће за лансирање делова у орбиту бити потребне изузетно моћне ракете.

Лонг и његов тим развијају ракету за вишекратну употребу „Лонг Марч 9“ (ЦЗ-9) у ту сврху, дизајнирану за тешке терете, са капацитетом подизања од 150 тона – што је приближно тежина одраслог плавог кита.

Лонг и његов тим развијају ракету за вишекратну употребу „Лонг Марч 9“ (ЦЗ-9) у ту сврху, дизајнирану за тешке терете, са капацитетом подизања од 150 тона – што је приближно тежина одраслог плавог кита.

Познати популаризатор науке и астроном Анте Радонић наводи да, с обзиром на брзину којом се Кина развија у области свемирске технологије, нема сумње у успех овог великог пројекта.

– Лансирање у геостационарну орбиту захтева знатно више енергије него, рецимо, слање летелице ка Месецу или постизање брзине потребне за бекство из Земљиног гравитационог поља. Када се елиптичном трансферном орбитом достигне жељена висина, потребно је додатно убрзање од 1,5 км/с да би се летелица пребацила у кружну орбиту. Поред тога, мора се осигурати да је нагиб према екваторијалној равни нула, тако да летелица стално остаје изнад исте тачке на екватору – објашњава Радонић за Индекс.