VE-CE ODBIO POSLUŠNOST USRED ISTORIJSKE MISIJE KA MESECU Šta rade astronauti kada zagusti u bestežinskom stanju?
Prva NASA misija sa ljudskom posadom ka Mesecu nakon više od 50 godina krenula je spektakularno, ali i sa problemom koji niko ne želi da doživi, posebno ne u svemiru.
U sredu uveče lansirana je misija Artemis II, a u kapsuli Orion nalaze se astronauti Reid Vajzman, Kristina Koh, Viktor Glover i Kanađanin Džeremi Hansen. Tokom desetodnevnog putovanja obići će Zemlju i Mesec, što je ključan korak ka planiranom sletanju 2028. godine.
Lansiranje je privuklo oko 250.000 ljudi na Floridu, a sve je isprva prošlo bez većih poteškoća. Međutim, prava drama počela je već nakon ulaska u orbitu.
Ve-ce u svemiru: skupa i komplikovana priča
Možda zvuči banalno, ali jedno od ključnih pitanja svake svemirske misije je: kako obaviti nuždu u bestežinskom stanju?
NASA je na razvoj novog svemirskog toaleta potrošila više od 23 miliona dolara. Reč je o takozvanom Univerzalnom sistemu za odlaganje otpada, koji omogućava prikupljanje tečnog i čvrstog otpada, a dizajniran je tako da ga mogu koristiti i muškarci i žene.
Upravo taj sistem našao se u središtu problema.
Zasvetlela upozorenja
Tokom testiranja sistema u prvim satima misije, astronauti su primetili signal greške, odnosno upozorenje u vezi s radom toaleta.
U saradnji sa kontrolom leta u Hjustonu brzo su analizirali situaciju i uspeli da otkriju uzrok problema i otklone ga.
Drugim rečima, ve-ce je „odbio poslušnost“, ali su ga astronauti uspeli popraviti na vreme.
Nema odmora u orbiti
Pored borbe sa neprijatnim kvarom, posada je prvih osam i po sati provela testirajući ključne sisteme letelice, od vode i vazduha do manevrisanja u orbiti.
Jedan od važnijih zadataka bio je i uvežbavanje spajanja sa drugim objektom u svemiru, što će biti ključno za buduće misije i sletanje na Mesec.
Već dan nakon lansiranja planirano je veliko paljenje motora koje će kapsulu poslati ka Mesecu, trenutak nakon koga nema povratka.
Istorijski let
Ako sve prođe po planu, astronauti će nekoliko dana putovati ka Mesecu, a zatim ga obići na udaljenosti od 4.000 do 6.000 milja.
Moguće je da bi pri tome oborili i rekord udaljenosti od Zemlje koji drže astronauti iz misije Apollo 13 još od 1970. godine.
