ВЕ-ЦЕ ОДБИО ПОСЛУШНОСТ УСРЕД ИСТОРИЈСКЕ МИСИЈЕ КА МЕСЕЦУ Шта раде астронаути када загусти у бестежинском стању?
Прва НАСА мисија са људском посадом ка Месецу након више од 50 година кренула је спектакуларно, али и са проблемом који нико не жели да доживи, посебно не у свемиру.
У среду увече лансирана је мисија Artemis II, а у капсули Orion налазе се астронаути Реид Вајзман, Кристина Кох, Виктор Гловер и Канађанин Џереми Хансен. Током десетодневног путовања обићи ће Земљу и Месец, што је кључан корак ка планираном слетању 2028. године.
Лансирање је привукло око 250.000 људи на Флориду, а све је испрва прошло без већих потешкоћа. Међутим, права драма почела је већ након уласка у орбиту.
Ве-це у свемиру: скупа и компликована прича
Можда звучи банално, али једно од кључних питања сваке свемирске мисије је: како обавити нужду у бестежинском стању?
НАСА је на развој новог свемирског тоалета потрошила више од 23 милиона долара. Реч је о такозваном Универзалном систему за одлагање отпада, који омогућава прикупљање течног и чврстог отпада, а дизајниран је тако да га могу користити и мушкарци и жене.
Управо тај систем нашао се у средишту проблема.
Засветлела упозорења
Током тестирања система у првим сатима мисије, астронаути су приметили сигнал грешке, односно упозорење у вези с радом тоалета.
У сарадњи са контролом лета у Хјустону брзо су анализирали ситуацију и успели да открију узрок проблема и отклоне га.
Другим речима, ве-це је „одбио послушност“, али су га астронаути успели поправити на време.
Нема одмора у орбити
Поред борбе са непријатним кваром, посада је првих осам и по сати провела тестирајући кључне системе летелице, од воде и ваздуха до маневрисања у орбити.
Један од важнијих задатака био је и увежбавање спајања са другим објектом у свемиру, што ће бити кључно за будуће мисије и слетање на Месец.
Већ дан након лансирања планирано је велико паљење мотора које ће капсулу послати ка Месецу, тренутак након кога нема повратка.
Историјски лет
Ако све прође по плану, астронаути ће неколико дана путовати ка Месецу, а затим га обићи на удаљености од 4.000 до 6.000 миља.
Могуће је да би при томе оборили и рекорд удаљености од Земље који држе астронаути из мисије Apollo 13 још од 1970. године.