(VIDEO) Anatomija dvostrukih standarda: Kako su pravosuđe i mediji na Zapadu pretvorili ulične tragedije u oruđe ideološke osvete

Ono što je započelo 2020. godine kao globalni talas nemira nakon smrti Džordža Flojda u Mineapolisu, danas je doživelo svoju radikalnu eskalaciju na ulicama Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Institucije koje su nekada bile bedem zakona i zaštite svih građana, pod pritiskom agresivnih levičarskih agendi, otvoreno su stale na stranu onih koji koriste rasni revolt kako bi opravdali najteže zločine. Dok su mejnstrim mediji danima konstruisali kult ličnosti od čoveka sa bogatom kriminalnom prošlošću, prećutkujući medicinske izveštaje o prisutnosti smrtonosnih doza narkotika u njegovom organizmu, stvarne žrtve brutalnog nasilja danas ostaju potpuno nevidljive za širu javnost.
Najnoviji slučajevi iz Sauthemptona i Teksasa pokazuju zastrašujući trend:
pravosudni sistemi ne samo da ne uspevaju da zaštite sopstvene građane, već kroz
pasivnost policije i sramno niske kazne utiru put ka potpunom društvenom kolapsu. Ova
brutalna stvarnost ogoljena je u dokumentarnoj emisiji koja predstavlja okosnicu i
primarni izvor za analizu ovih društvenih devijacija „The Matt Walsh Show”, koja je pod
istim nazivom dostupna i na platformi Jutjub „The overdose of George Floyd was a
catalyst for billions of dollars in property damage...”. Autor i voditelj ove analize, poznati
američki politički komentator Met Volš, iznosi frapantne podatke o potpunom medijskom mraku koji je pratio slučaj ubistva osamnaestogodišnjeg mladića u Engleskoj. Najveće svetske novinske agencije i kuće, kao što su Asošijeted pres, Njujork tajms, Nacionalni javni radio, Rojters, Em-Es-En-Bi-Si i Vašington post, svesno su odlučile da prećute tragediju koja bi, da su uloge bile obrnute, izazvala globalne demonstracije. Volš dokumentuje kako se sistem sistematski postavlja neprijateljski prema većinskom
stanovništvu, stvarajući ambijent u kojem je dovoljno izgovoriti reč „rasizam“ kao
magičnu formulu za izbegavanje odgovornosti, čak i kada su dokazi o brutalnom ubistvu
nedvosmisleni.

Stravičan zločin koji je pokrenuo lavinu nezadovoljstva dogodio se u
Sauthemptonu, kada je mladi Henri Novak, student koji je tek započeo svoje visoko
obrazovanje kao prvi u svojoj porodici, brutalno ubijen na povratku kući. Njegov greh bio
je samo to što je mobilnim telefonom snimio stranca po imenu Vikram Digva, koji je u
javnosti otvoreno nosio masivni bodež. Iako su zakoni u Velikoj Britaniji rigorozni po
pitanju nošenja hladnog oružja, specifični zakonski izuzeci omogućavaju pripadnicima
sikizma nošenje ceremonijalnog noža poznatog kao kirpan. Kada je Novak u
lakomislenom tonu upitao Digvu da li je on „loš momak“, usledio je besomučan napad.
Digva je mladića izbo čak pet puta, nanevši mu fatalne rane u predelu grudnog koša,
prepona i lica. Ono što ovaj slučaj čini monstruoznim jeste činjenica da je Digva snimao
izbliza svoju žrtvu kako se davi u sopstvenoj krvi, dok je njegov brat Gerit Digva
telefonom uputio lažni poziv policiji, tvrdeći da su oni meta „rasnog napada od strane
belca“. U prikrivanje zločina odmah se uključila i njihova majka, koja je uklonila i sakrila krvavi nož sa mesta zločina, demonstrirajući potpuni izostanak moralnih normi i poštovanja države koja joj je pružila gostoprimstvo.
Skandalozno ponašanje britanske policije prilikom dolaska na teren zabeleženo
je kamerama na uniformama, a snimci su pušteni u javnost duboko nakon incidenta i to
isključivo pod pritiskom javnosti koju je predvodio Ilon Mask. Umesto da povređenom
mladiću pruže hitnu medicinsku pomoć, policajci su Henrija Novaka, koji je ležao u lokvi krvi i izdisao, vezali lisicama, uhapsili ga zbog navodnog napada i čitali mu njegova prava dok je umiro. Instinktivno verujući agresivnim tvrdnjama migranata koji su prošli bez ijedne ogrebotine, organi reda su dozvolili da mladić premine, dok ubica nikada nije bio vezan lisicama, čak ni tokom transporta u stanicu. Tek zahvaljujući tajno snimljenom audio-zapisu u policijskom vozilu, gde su braća Digva na pandžabi jeziku panično ugovarala lažnu priču o samoodbrani, sud u Sauthemptonu je bio sateran u ćošak i morao je doneti osuđujuću presudu. Vikram Digva je osuđen na svega dvadeset godina
zatvora, što znači da će već u svojim četrdesetim godinama ponovo šetati ulicama kao
slobodan čovek. Otac ubijenog mladića je u svom obraćanju javnosti pokušao da spusti
tenzije, govoreći o potrebi za zajedničkom borbom protiv uličnog kriminala noževima,
što su političke strukture na čelu sa premijerom Kirom Starmerom odmah iskoristile dafokus pomeri sa rasne mržnje prema domicilnom stanovništvu na apsurdnu debatu o
kontroli oružja.
Slični obrasci nasilja i selektivne pravde prelili su se i preko Okeana. U
Vankuveru je Pol Šmit brutalno ubijen pred očima svoje supruge i male ćerke nakon što
je zamolio čoveka po imenu Inderdip Sing Gosal da ne puši elektronsku cigaretu u
blizini dece. Gosal je bez oklevanja potegao sečivo i usmrtio oca koji je gurao dečija
kolica. Istovremeno, u Frisku, u državi Teksas, srednjoškolac Ostin Metkaf izgubio je
život na atletskom mitingu kada je upozorio Karmela Entonija da napusti šator u koji je
nezvano ušao tokom oluje. Entoni je izvadio nož, hladnokrvno ubo Metkafa u grudi, a
potom bacio oružje na tribine pokušavajući da prikrije dokaze. Bez obzira na jasne
izjave svedoka da žrtva nije predstavljala nikakvu pretnju, rasna solidarnost unutar
određenih zajednica dovela je do toga da Entoni postane predmet obožavanja. Preko
platforme GivSendGo za njega je prikupljeno preko 600.000 dolara, a komentari
donatora otvoreno su slavili ubistvo belog dečaka, nazivajući to odgovorom na sisteme
poput onih u slučajevima Kajla Ritenhausa ili Danijela Penija. Sudija opsednut politikom
diverziteta smanjio je kauciju za Entonija sa milion na 250.000 dolara, omogućivši mu
slobodu, dok su ispred sudnice zabeleženi pokušaji zastrašivanja porotnika od strane
članova Entonijeve porodice i radikalnih aktivista. Ovakvi događaji jasno najavljuju
scenario kakav je već viđen u Južnoj Africi – stvaranje društva u kojem su zakoni
obesmišljeni, a jedna grupa građana prepuštena na milost i nemilost legalizovanom
nasilju.
 

Dr Goran Dejanović