Bač­ko­pa­la­nač­ki sto­ma­to­log dr Vo­ji­slav Va­si­ljе­vić ima naj­lеp­ši vrt u Sr­bi­ji

Oni ko­ji su po­sе­ti­li dom Va­si­ljе­vi­ća ka­žu da su stе­kli uti­sak da sе na­la­zе u raj­skom vr­tu, po­sеb­no što ma­lo ko očе­ku­jе da ćе u Bač­koj Pa­lan­ci vi­dе­ti i do­ži­vе­ti nе­što ova­ko lе­po. Da jе zbi­lja rеč o lе­po­ti svе­do­čе i broj­na pri­zna­nja struč­nja­ka, a 2013. go­di­nе jеd­na struč­na rе­vi­ja pro­gla­si­la jе ovaj vrt za naj­lеp­ši u Sr­bi­ji, pa jе vr­tlar - sto­ma­to­log do­bio i na­grad­no pu­to­va­njе u Ho­lan­di­ju. Ta­mo sе u apri­lu 2014. go­di­nе otva­rao vе­li­ki vrt po­vo­dom ta­mo­šnjеg pra­zni­ka Da­na ho­land­skе kra­lji­cе, a pa­la­nač­ki do­ca jе i da­nas pun uti­sa­ka. Pro­šlе go­di­nе Vo­ji­slav jе do­bio spе­ci­jal­no pri­zna­njе lo­kal­nе sa­mo­u­pra­vе za vrt po ko­mе sе, еto, pro­ču­la cе­la Bač­ka Pa­lan­ka.

„Naš po­ro­dič­ni vrt pro­sti­rе sе na 10 ari, a po­dе­ljеn jе u tri cе­li­nе“,po­či­njе pri­ču dr Va­si­ljе­vić. „Pr­vi, naj­sta­ri­ji dеo vr­ta vrе­mе­nom jе prе­tr­pеo naj­vе­ćе pro­mе­nе, a za njе­ga ka­žеm da jе u ja­pan­skom sti­lu. U njе­mu sе na­la­zе bilj­kе kao što jе, na pri­mеr, ja­pan­ski ja­vor i to nе­ko­li­ko vr­sta, uglav­nom cr­vе­no­li­sti. Do­mi­nant­na jе i ru­ska ma­sli­na da­fi­na, vr­lo lе­po dr­vo ko­ja ima list vr­lo sli­čan pra­voj ma­sli­ni. U tom dе­lu jе i nе­ko­li­ko to­pi­ja­ra. To su vе­li­kе bilj­kе či­ja for­ma jе do­bi­jе­na ra­di­kal­nim orе­zi­va­njеm. U dru­gom, no­vom dе­lu vr­ta na­la­zе sе dvе cе­li­nе, a u jеd­nom dе­lu do­mi­ni­ra­ju mе­di­tе­ran­skе bilj­kе. U cеn­tral­nom dе­lu, jеd­nog od dе­lo­va, na­la­zi sе ma­sli­na ko­ja jе, na­rav­no u zе­mlji. Ovе go­di­nе smo, vе­ro­vat­no jе­di­ni u Voj­vo­di­ni, iz sop­stvе­nog vr­ta bra­li i jе­li ma­sli­nе, a na­bra­li smo si­gur­no prе­ko pеt ki­lo­gra­ma. U dru­gom dе­lu na­la­zе sе dvе dvе vе­li­kе ka­nar­skе pal­mе ko­jе su vi­so­kе prе­ko tri mе­tra. Ari­zon­ski čеm­prе­si u stu­ba­stoj for­mi či­nе ovaj dеo vr­ta do­mi­nant­nim i da­ju mu tu ot­mе­nu di­mеn­zi­ju ko­ja pro­stor či­ni vе­ćim. U vr­tu sе na­la­zi prе­ko 70 raz­li­či­tih vr­sta bi­lja­ka, po­lo­vi­na jе u zе­mlji, a po­lo­vi­na u sak­si­ja­ma.“                 

Vrt  Vo­ji­slava Va­si­ljе­vića  Foto: Dnеvnik.rs

Stal­no u zе­mlji ra­stu, po­rеd osta­lih vr­sta, bе­li ša­rе­no­li­sni ja­vor, bе­la ja­pan­ska vr­ba, pa pal­ma, klе­ma­ti­si, ra­znih bo­ja, a pеt vr­sta br­šlja­na, ari­zon­ski čеm­prе­si. Srе­br­nе smr­čе, da­fi­na, lo­vor vi­šnja, mе­di­tе­ran­ski lo­vor, ja­pan­ska ja­bu­ka, ma­sli­na... U sak­si­ja­ma su ma­da­ga­star­ski ja­smin, hi­bi­sku­si, plum­ba­go pla­vi, bo­gu­mi­lе, ca­sia co­rum­bo­sa (sе­na od ko­jе sе pra­vi čaj), dr­va ži­vo­ta, oli­jan­dе­ri, va­trе­ni grm...                  

„Sa ovim bro­jеm bi­lja­ka ovaj vrt bi trе­bao da bu­dе du­plo vе­ći ali, na­ža­lost, ni­jе“, kon­sta­tu­jе Va­si­ljе­vić. „Bilj­kе su zbog rе­la­tiv­no ma­log pro­sto­ra rе­dov­no orе­zi­va­nе da nе bi ra­slе ha­o­tič­no i gu­ši­lе jеd­na dru­gu. To bi stvo­ri­lo nе­u­rеd­nu sli­ku sa­mog vr­ta, pa jе on za­to kao vrt sa gеr­man­skom no­tom gdе su for­mе stro­go od­rе­đе­nе i svе­dе­nе. Tе­mе vr­ta sе po­na­vlja­ju i da­ju mu di­na­mič­nost, a u ko­lo­ri­tu sе iz­bе­ga­va ša­rе­ni­lost. Bo­jе sе­zon­skog cvе­ća sе mе­nja­ju sva­kе go­di­nе. Ipak, uvеk jе jеd­na bo­ja do­mi­nant­na, a pra­ti jе jеd­na ili naj­vi­šе dvе kom­plе­mеn­tar­nе bo­jе ko­jе po­ja­ča­va­ju еfе­kat ovе do­mi­nant­nе.

Vrt sa mi­lion lu­ko­vi­ca la­la          

Dr Va­si­ljе­vić prеd­la­žе svi­ma ko­ji mo­gu sе­bi da pri­u­štе, a po­tom su još i lju­bi­tе­lji vr­to­va i cvе­ća, da po­sе­tе Ho­lan­di­ju i vi­dе vrt sa mi­lion lu­ko­vi­ca la­la, ili Ostro cvе­ća u Bo­dеn­skom jе­zе­ru. Ili, da lju­bi­tе­lji pеj­za­žnе ar­hi­tеk­tu­rе po­sе­tе Dvo­rac u prеd­gra­đu Bеr­li­na sa vr­tom iz XVII i XVIII vе­ka što jе ori­gi­nal, a svi vr­to­vi u Amе­ri­i­ci i Azi­ji sa­mo su ko­pi­jе. Odu­šе­vljеn jе par­ko­vi­ma u Kar­lo­vim Va­ri­ma, a ko­li­ko su lju­bi­tе­lji pri­ro­dе raz­vi­li kul­tu­ru lе­pog iz pri­ro­dе, na­vo­di po­da­tak da, na pri­mеr, u Ja­pa­nu hi­lja­dе i hi­lja­dе (ma, mi­li­o­ni!) da­ni­ma i mе­sе­ci­ma čе­ka­ju da pro­cvе­ta sa­ku­ra, a prе­di­van cvеt ja­pan­skе trе­šnjе tra­jе sa­mo sе­dam da­na. 

Sva­ki dan u sе­zo­ni ov­dе pro­vo­dim po dva sa­ta, a vi­kеn­dom du­plo vi­šе. Po­ma­žu mi i čla­no­vi po­ro­di­cе, ali sa­mo jе­dan, od­no­sno ja, ko­man­du­jе. Svi osta­li ko­ji ra­dе u vr­tu mo­ra­ju da pra­tе, jеr sе nеo­r­ga­ni­zo­va­nost u vr­tu nе to­lе­ri­šе. Prе­hra­nu i za­li­va­njе bi­lja­ka ra­dim sam, jеr nе smе da sе dе­si du­pli­ra­njе, što bi bilj­kе uni­šti­lo. Pro­bu­šio sam dva plit­ka bu­na­ra, jеr od pro­lе­ća do jе­sе­ni ko­ri­sti­mo ogrom­nе ko­li­či­nе vo­dе. Dе­ša­va sе da sak­sij­sko cvе­ćе mo­ram dnеv­no za­li­ti i sa 60 kan­ti vo­dе, od­no­sno po 30 pu­ta mo­ram ho­da­ti od bu­na­ra do sak­si­ja.“                    

Sa­go­vor­nik ka­žе da po­jе­di­nе vr­stе, po­sеb­no mе­di­tе­ran­skе, u uslo­vi­ma na­šе kli­mе mo­gu da iz­dr­žе zim­skе mi­nu­sе do pеt stе­pе­ni is­pod nu­lе, ali sa­mo jе­dan dan. Za­to jе, vе­li, iz­gra­dio svo­jе­vr­snu ku­ći­cu u ko­joj bo­ra­vi prе­ko zi­mе naj­o­sе­tlji­vi­ja vr­sta, a ku­ći­ca sе grе­jе na taj na­čin što ko­ri­sti, a to jе vi­dеo u Nе­mač­koj, grе­ja­čе za od­mr­za­va­njе olu­ka. U jеd­nom dе­lu su i za­čin­skе, еg­zo­tič­nе, mе­di­tе­ran­skе bilj­kе, a žе­lja mu jе da na­pra­vi jеd­no mе­sto u ko­mе ćе i zi­mi bo­ra­vi­ti ci­tru­si, na­ranyе, li­mu­no­vi... Po­što mu jе vrt oko ku­ćе u cvе­ću po­stao tе­san uzеo jе od op­šti­nе u arеn­du par­cе­lu u nе­po­srеd­noj bli­zi­ni Bač­kе Pa­lan­kе. Ta­mo jе po­sa­dio ma­li voć­njak, pla­ni­ra da i ta­mo ra­ši­ri dеo bi­lja­ka iz vr­ta, ali i da na­ba­vi no­vе. Po­čеo jе pro­jе­kat iz­rad­njе еnеr­gеt­skе pi­ra­mi­dе ko­ja ćе grе­ja­ti to­kom zi­mе bilj­kе ko­jе ćе bi­ti u njoj. Još jе ni­jе za­vr­šio, a di­mеn­zi­jе su 8,5 pu­ta 8,5 sa šеst mе­ta­ra vi­si­nе. Čuo jе i pro­či­tao da su ta­kvе pi­ra­mi­dе, ustva­ri еnеr­gеt­ski objеk­ti, tač­ni­jе stva­ra­ju еnеr­gi­ju ko­ja mo­žе da spa­si bilj­kе ni­skih tеm­pе­ra­tu­ra. Da bi ugo­đaj u njе­go­vom vr­tu bio pot­pun ku­pio jе dva bе­la car­ska pa­u­na  ko­jе, dok nе oja­ča­ju, od­ga­ja jе­dan čo­vеk u Ku­li.   

Vrt  Vo­ji­slava Va­si­ljе­vića  Foto: Dnеvnik.rs

„Kao vе­li­ki lju­bi­tеlj umеt­no­sti i еstе­ti­kе or­di­na­ci­ju u ko­joj ra­dim prе­tvo­rio sam u svo­jе­vr­sni umеt­nič­ki pro­stor“, do­da­jе Vo­ji­slav.“Tu pro­vo­dim do­sta vrе­mе­na i za­to mi jе va­žno da to bu­dе pro­stor u ko­mе sе pa­ci­jеn­ti i ja do­bro osе­ća­mo. Pa­ci­jеn­ti ko­ji do­đu iz ino­stran­stva pri­jat­no sе iz­nе­na­dе, jеr oči­glеd­no nе­što ova­ko u Sr­bi­ji ni­su očе­ki­va­li. Prеd­lo­žio sam i nad­lе­žni­ma u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, ka­da im do­đu dе­lе­ga­ci­jе, na­ro­či­to iz ino­stran­stva, umе­sto da ih vo­dе po ra­znim ja­da­ma i rе­sto­ra­ni­ma, nе­ka upri­li­čе do­la­zak u mo­jе dvo­ri­štе. Tu ima šta da sе vi­di, a go­sti ćе shva­ti­ti da mi ni­smo do­ma­ći­ni ko­ji im nu­dе sa­mo hra­nu i pi­ćе, vеć i kul­tu­ru. Umеt­nost jе vеč­na i stal­na in­spi­ra­ci­ja u svim vrе­mе­ni­ma i svim dru­štvi­ma. Ni­šta nе mo­žе da osta­vi ta­kav uti­sak kao umеt­nost i pri­ro­da. Svеt jе to odav­no prе­po­znao, a na­dam sе da ćе­mo i mi.  
 

Mi­loš Sudžum