Они који су посетили дом Васиљевића кажу да су стекли утисак да се налазе у рајском врту, посебно што мало ко очекује да ће у Бачкој Паланци видети и доживети нешто овако лепо. Да је збиља реч о лепоти сведоче и бројна признања стручњака, а 2013. године једна стручна ревија прогласила је овај врт за најлепши у Србији, па је вртлар - стоматолог добио и наградно путовање у Холандију. Тамо се у априлу 2014. године отварао велики врт поводом тамошњег празника Дана холандске краљице, а паланачки доца је и данас пун утисака. Прошле године Војислав је добио специјално признање локалне самоуправе за врт по коме се, ето, прочула цела Бачка Паланка.
„Наш породични врт простире се на 10 ари, а подељен је у три целине“,почиње причу др Васиљевић. „Први, најстарији део врта временом је претрпео највеће промене, а за њега кажем да је у јапанском стилу. У њему се налазе биљке као што је, на пример, јапански јавор и то неколико врста, углавном црвенолисти. Доминантна је и руска маслина дафина, врло лепо дрво која има лист врло сличан правој маслини. У том делу је и неколико топијара. То су велике биљке чија форма је добијена радикалним орезивањем. У другом, новом делу врта налазе се две целине, а у једном делу доминирају медитеранске биљке. У централном делу, једног од делова, налази се маслина која је, наравно у земљи. Ове године смо, вероватно једини у Војводини, из сопственог врта брали и јели маслине, а набрали смо сигурно преко пет килограма. У другом делу налазе се две две велике канарске палме које су високе преко три метра. Аризонски чемпреси у стубастој форми чине овај део врта доминантним и дају му ту отмену димензију која простор чини већим. У врту се налази преко 70 различитих врста биљака, половина је у земљи, а половина у саксијама.“
Врт Војислава Васиљевића Фото: Дневник.рс
Стално у земљи расту, поред осталих врста, бели шаренолисни јавор, бела јапанска врба, па палма, клематиси, разних боја, а пет врста бршљана, аризонски чемпреси. Сребрне смрче, дафина, ловор вишња, медитерански ловор, јапанска јабука, маслина... У саксијама су мадагастарски јасмин, хибискуси, плумбаго плави, богумиле, цасиа цорумбоса (сена од које се прави чај), дрва живота, олијандери, ватрени грм...
„Са овим бројем биљака овај врт би требао да буде дупло већи али, нажалост, није“, констатује Васиљевић. „Биљке су због релативно малог простора редовно орезиване да не би расле хаотично и гушиле једна другу. То би створило неуредну слику самог врта, па је он зато као врт са германском нотом где су форме строго одређене и сведене. Теме врта се понављају и дају му динамичност, а у колориту се избегава шаренилост. Боје сезонског цвећа се мењају сваке године. Ипак, увек је једна боја доминантна, а прати је једна или највише две комплементарне боје које појачавају ефекат ове доминантне.
Врт са милион луковица лала
Др Васиљевић предлаже свима који могу себи да приуште, а потом су још и љубитељи вртова и цвећа, да посете Холандију и виде врт са милион луковица лала, или Остро цвећа у Боденском језеру. Или, да љубитељи пејзажне архитектуре посете Дворац у предграђу Берлина са вртом из XVII и XVIII века што је оригинал, а сви вртови у Америици и Азији само су копије. Одушевљен је парковима у Карловим Варима, а колико су љубитељи природе развили културу лепог из природе, наводи податак да, на пример, у Јапану хиљаде и хиљаде (ма, милиони!) данима и месецима чекају да процвета сакура, а предиван цвет јапанске трешње траје само седам дана.
Сваки дан у сезони овде проводим по два сата, а викендом дупло више. Помажу ми и чланови породице, али само један, односно ја, командује. Сви остали који раде у врту морају да прате, јер се неорганизованост у врту не толерише. Прехрану и заливање биљака радим сам, јер не сме да се деси дуплирање, што би биљке уништило. Пробушио сам два плитка бунара, јер од пролећа до јесени користимо огромне количине воде. Дешава се да саксијско цвеће морам дневно залити и са 60 канти воде, односно по 30 пута морам ходати од бунара до саксија.“
Саговорник каже да поједине врсте, посебно медитеранске, у условима наше климе могу да издрже зимске минусе до пет степени испод нуле, али само један дан. Зато је, вели, изградио својеврсну кућицу у којој борави преко зиме најосетљивија врста, а кућица се греје на тај начин што користи, а то је видео у Немачкој, грејаче за одмрзавање олука. У једном делу су и зачинске, егзотичне, медитеранске биљке, а жеља му је да направи једно место у коме ће и зими боравити цитруси, наранyе, лимунови... Пошто му је врт око куће у цвећу постао тесан узео је од општине у аренду парцелу у непосредној близини Бачке Паланке. Тамо је посадио мали воћњак, планира да и тамо рашири део биљака из врта, али и да набави нове. Почео је пројекат израдње енергетске пирамиде која ће грејати током зиме биљке које ће бити у њој. Још је није завршио, а димензије су 8,5 пута 8,5 са шест метара висине. Чуо је и прочитао да су такве пирамиде, уствари енергетски објекти, тачније стварају енергију која може да спаси биљке ниских температура. Да би угођај у његовом врту био потпун купио је два бела царска пауна које, док не ојачају, одгаја један човек у Кули.
Врт Војислава Васиљевића Фото: Дневник.рс
„Као велики љубитељ уметности и естетике ординацију у којој радим претворио сам у својеврсни уметнички простор“, додаје Војислав.“Ту проводим доста времена и зато ми је важно да то буде простор у коме се пацијенти и ја добро осећамо. Пацијенти који дођу из иностранства пријатно се изненаде, јер очигледно нешто овако у Србији нису очекивали. Предложио сам и надлежнима у локалној самоуправи, када им дођу делегације, нарочито из иностранства, уместо да их воде по разним јадама и ресторанима, нека уприличе долазак у моје двориште. Ту има шта да се види, а гости ће схватити да ми нисмо домаћини који им нуде само храну и пиће, већ и културу. Уметност је вечна и стална инспирација у свим временима и свим друштвима. Ништа не може да остави такав утисак као уметност и природа. Свет је то одавно препознао, а надам се да ћемо и ми.
Милош Суџум
