GASTRONOMSKE PREFERENCIJE SVETSKIH ŠAMPIONA VODE DO SOMBORA Tamošnja piletina zadovoljila i ukus Tajsona Fjurija

I kao da to nije dosta, makar kako prenosi jedan srpski polutabloid, pre nekoliko dana je i Tajson Fjuri, svetska bokserska legenda koja je onomad urnisala braću Kličko, izjavio da je najbolje u životu jeo upravo u njihovom gradu.

Tačnije, reče irski čergar (što vam je u Velikoj Britaniji politički korektan izraz za bele Cigane ) da je najbolji pileći burger pojeo upravo u Somboru, na šta je srpska javnost, čije pamćenje seže do kapaciteta zlatne ribice, ostala u zabezeku glede veza gorostasa plemenite veštine među konopcima i varoši u kojoj je ponikao i, nakon Đokovića, najpoznatiji Srbin na planeti, Jokara. 

Ceo životopis vladara bokserskih tronova u svim priznatim verzijama do detalja je podastrt javnosti, ali je malo zapažen onaj da je ovaj momak svoju internacionalnu karijeru započeo upravo u Srbiji, tačnije u Somboru na 20. Juniroskom evropskom bokserskom šampionatu, održanom u julu 2007. godine, na koji je došao kao „tek“ šampion britanskih ostrva, a iz koga je otišao kao juniorski kontinentalni vicešampion, pošto ga je u finalnom meču „preslišao“ ruski bokser Maksim Babanjin. I toliko o samom boksu.

Organizovanje ovog šampionata je bio izazov za ipak malu sredinu kao što je Sombor, ali živa sreća je bila što se tada na čelu somborskog Doma učenika srednjih škola, inače logističkog centra šampionata, nalazio Milanko Jovičić, za koga se nikad neće tačno utvrditi da li je bio omiljeniji i uspešniji kao bokserski reprezentativac Jugoslavije, profesor fizičkog vaspitanja, čovek koji je napravio zatvoreni i otvoreni bazen kod hale „Mostonga“ ili pravi domaćin ustanove koja se, pored srednjoškolaca, brinula i o brojnim mladim posetiocima Sombora bili oni sportisti ili ne. Što je na žalost i varošku sramotu sada već davna prošlost.

– Naravno da smo jelovnik za te mladiće prilagodili njihovim potrebama, a naši i kuvari u Domu u Apatinu su se starali da kvalitet upotrebljenih namirnica bude na vrhunskom, domaćem nivou. Danas zaista ne mogu da se setim svih pojedinosti u vezi ponuđenog menija, pa ni tih Tajsonovih pilećih burgera koje je proglasio za najbolje na svetu, ali znam da nismo imali ni najmanju primedbu na jelovnik i količinu hrane za mlade sportiste, mada su kao mladi radoznali ljudi „zujali“ po gradu, pa probali i ovdašnju hranu van naše „kontrole“  – priseća se Jovičić. 

Tada mladi kolos, koji je nakon srebrne kontinentalne medalje zbog svog „dualiteta“ irskog porekla i engleskog mesta rođenja ostao uskraćen za nastup na Olimpijskim igrama, kako se prisećaju njegovi domaćini, bio je gost koji se samo može poželeti. 

Jedan od tadašnjih volontera-somborskih srednjoškolaca koji je bio zadužen za tročlani engleski tim, Nebojša Mitrović, provodio je gotovo ceo dan sa momcima smeštenim u Somboru obližnjem Apatinu, tačnije Banji Junaković, a Fjurija se za „Dnevnik“ prisećao kao izuzetno kulturnog i pristojnog momka.

– Bilo je uživanje biti im domaćin. Za vreme celog boravka nisu napravili ni jedan jedini incident, mada su to momci koji nisu baš „jagnjad“. Voleli su da izađu, ali isključivo u okviru zadatih satnica. Svidela im se tadašnja picerija-restoran „Kastelo“ košarkaša Željka Rebrače na somborskoj Glavnoj ulici koji je u međuvremenu zatvoren.  Tajson je poručivao samo dva pića. Ili hladnu „koka kolu“, ili, kao što i očekuješ od jednog Engleza, vruć čaj u sred leta – prisetio se Mitrović preferencija budućih bokserskih šampiona, pa je moguće da je upravo u ovom restoranu Fjuri, već tada „deran“ od preko dva metra (zbog čega je bilo problema sa pronalaskom dovoljno velikog kreveta za takvu momčinu) jednostavno „dopunio“ svoje dnevne obroke pilećim burgerom, jednom od špecija u sada davno zatvorenom Rebračinom restoranu, što bi mogao da bude još jedan dokaz tvrdnji da se pravi šampioni nužno ne rađaju i ne prave, već je dovoljno da žive i da se hrane u Somboru.