JEDNO ZDANJE PROMENILO JE ŽIVOT U MALOM IĐOŠU Zavirite u Mađarski kulturni centar „Petefi Šandor”

Mađarski kulturni centar „Petefi Šandor”, svečano otvoren 2023. godine uz podršku Vlade Republike Mađarske, okuplja na jednom mestu sve ono što jedno selo čini živim: umetnost, tradiciju, mlade, stare, sećanja i planove.

Direktorka KUD „Petefi Šandor” Gabriela Linka, koja je na toj funkciji 25 godina, kaže da je ovo zdanje mnogo više od prostora za sekcije. U obnovljenom kompleksu danas se nalaze biblioteka „Imre Čepe”, kao i potpuno renovirana pozorišna dvorana sa više od 300 mesta, dok su konkretno njima pripale kancelarije, sale za probe i omladinu, gde priređuju izložbe i radionice, te garderoba za fundus narodnih nošnji. 

Sa 120 do 150 članova, društvo okuplja više generacija: od najmlađih polaznika predškolskog uzrasta, do najstarije članice koja se sa svojih 87 godina i dalje bavi ručnim radom. U ponudi takođe imaju folklornu, pevačku, rekreacionu, likovnu, sekciju klasične muzike, a kako mlade najviše zanima sedma umetnost, često organizuju projekcije filmova. Međutim, teško ih je zadržati u malim zajednicama kao što je ova, te mnogi nakon osmoletke odlaze na dalje školovanje u Segedin, Suboticu ili Bačku Topolu – i retko se vraćaju. 

Najlepši deo posla kojem je posvećena već dve i po decenije jeste kada vidi decu na sceni uživajući dok izvode koreografiju, a najviše glavobolje izazivaju finansije jer ne može ništa da se planira mnogo unapred, te je tako put u Makedoniju na četiri dana srećom potpomogao Nacionalni savet Mađara.

Manifestacije koje okupljaju ceo kraj

KUD „Petefi Šandor” tokom godine organizuje nekoliko velikih manifestacija koje Malom Iđošu daju poseban ritam.

U martu se obeležava Dan sela, u julu sledi Sveta Ana, posvećena zaštitnici lokalne katoličke crkve, kada se u selo vraćaju i oni koji su se odavno odselili u inostranstvo. Kada se lišće zažuti, usledi Jesenji vrtlog, događaj posvećen čuvanju mađarske tradicije i privlačenju mladih u svet folklora, narodne muzike i druženja.

– Za Božić, a ponekad između tih manifestacija, imamo gostovanja drugih ansabala. Tri puta godišnje organizujemo koncert klasične muzike u crkvi, uz klavir, violinu, flautu... – kaže sagovornica, dodajući da se u tim prilikama koriste i elektronske orgulje, nabavljene za oko deset hiljada evra, dok prave koje je sačinio segedinski majstor Ištvan Kovač, danas, nažalost, služe samo za ukras jer je njihovo održavanje izuzetno skupo.

Sedam decenija rada, prekida i ponovnog rađanja

KUD „Petefi Šandor” osnovan je davne 1953. godine, a u registru APR-a zvanično se vodi od 1972, budući da je funkcionisao u okviru poljoprivredne zadruge, čije su kancelarije koristili nakon radnog vremena. Tada je, seća se, u Malom Iđošu bilo glumačkih trupa napretek, a prostor u kojem su se održavale probe bio je i bioskop i pozorište u jednom. 

– Međutim, 2000. godine je sve to prodato. Uz veliki trud smo vratili objekat 2009. godine, otkad je vlasnik opština, a 2023. godine je renoviran uz podršku Vlade Republike Mađarske – dodaje Gabriela Linka. 

„Rizgetuš” – ponos Malog Iđoša

Jedan od najistaknutijih članova je Čaba Paćerek, koji se folklorom bavi već 25 godina. Završio je veterinu u Novom Sadu, ali je narodna igra ostala njegova prva ljubav, te otud u Malom Iđošu održava probe. 

– Sastajemo se dva-tri puta nedeljno. Najstarija grupa je uzor mlađima, zbog čega nam se pridružuju novi članovi – objašnjava.

Njihova grupa „Rizgetuš” broji dvadeset članova i spada među pet najboljih folklornih ansambala u Vojvodini. Svake godine im dolaze koreografi iz Mađarske jer su „ovdašnje odavno prevazišli”. Nastupali su širom Evrope, od Nemačke do Rumunije, ističući naveću manifestaciju 2009. godine: Durindo – Đenđeš bokreta u Erdelju. A publika možda najbolje reaguje na plesove iz Kalotasega, jedne od najvažnijih mađarskih narodnih enklava, dodaje Paćerek.

Očuvanje nasleđa

Velika dragocenost KUD-a je kolekcija nošnji – više od dvadeset kompleta, brižljivo sakupljanih tokom 25 godina, a pravu riznicu detalja pronalaze i na festivalu u Mađarskoj gde njihovi sunarodnici iz Transilvanije donose na prodaju sve, od šešira do većih odevnih komada. Oblačenje kompletne nošnje, kaže Gabriela Linka, zahteva i do 40 minuta, uključujući pletenje kose i stavljanje ukrasa. 

I u prostorijama na spratu imalo se šta videti. U antikvitetnom apotekarskom regalu, koji su spasli nakon renoviranja lokalne farmaceutske ustanove, čuvaju nekoliko primeraka citri starih oko sto godina, čiji su zvuci žica nategnutih preko plitke drvene rezonantne kutije bili neizostavna instrumentalna pratnja valcera, čardaša i kola. Drugu stranu prostorije krasi kolekcija lutaka sa različitih strana sveta, koje je predano sakupljala meštanka Eva Pap Boda.

Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.