ЈЕДНО ЗДАЊЕ ПРОМЕНИЛО ЈЕ ЖИВОТ У МАЛОМ ИЂОШУ Завирите у Мађарски културни центар „Петефи Шандор”

Мађарски културни центар „Петефи Шандор”, свечано отворен 2023. године уз подршку Владе Републике Мађарске, окупља на једном месту све оно што једно село чини живим: уметност, традицију, младе, старе, сећања и планове.

Директорка КУД „Петефи Шандор” Габриела Линка, која је на тој функцији 25 година, каже да је ово здање много више од простора за секције. У обновљеном комплексу данас се налазе библиотека „Имре Чепе”, као и потпуно реновирана позоришна дворана са више од 300 места, док су конкретно њима припале канцеларије, сале за пробе и омладину, где приређују изложбе и радионице, те гардероба за фундус народних ношњи. 

Са 120 до 150 чланова, друштво окупља више генерација: од најмлађих полазника предшколског узраста, до најстарије чланице која се са својих 87 година и даље бави ручним радом. У понуди такође имају фолклорну, певачку, рекреациону, ликовну, секцију класичне музике, а како младе највише занима седма уметност, често организују пројекције филмова. Међутим, тешко их је задржати у малим заједницама као што је ова, те многи након осмолетке одлазе на даље школовање у Сегедин, Суботицу или Бачку Тополу – и ретко се враћају. 

Најлепши део посла којем је посвећена већ две и по деценије јесте када види децу на сцени уживајући док изводе кореографију, а највише главобоље изазивају финансије јер не може ништа да се планира много унапред, те је тако пут у Македонију на четири дана срећом потпомогао Национални савет Мађара.

Манифестације које окупљају цео крај

КУД „Петефи Шандор” током године организује неколико великих манифестација које Малом Иђошу дају посебан ритам.

У марту се обележава Дан села, у јулу следи Света Ана, посвећена заштитници локалне католичке цркве, када се у село враћају и они који су се одавно одселили у иностранство. Када се лишће зажути, уследи Јесењи вртлог, догађај посвећен чувању мађарске традиције и привлачењу младих у свет фолклора, народне музике и дружења.

– За Божић, а понекад између тих манифестација, имамо гостовања других ансабала. Три пута годишње организујемо концерт класичне музике у цркви, уз клавир, виолину, флауту... – каже саговорница, додајући да се у тим приликама користе и електронске оргуље, набављене за око десет хиљада евра, док праве које је сачинио сегедински мајстор Иштван Ковач, данас, нажалост, служе само за украс јер је њихово одржавање изузетно скупо.

Седам деценија рада, прекида и поновног рађања

КУД „Петефи Шандор” основан је давне 1953. године, а у регистру АПР-а званично се води од 1972, будући да је функционисао у оквиру пољопривредне задруге, чије су канцеларије користили након радног времена. Тада је, сећа се, у Малом Иђошу било глумачких трупа напретек, а простор у којем су се одржавале пробе био је и биоскоп и позориште у једном. 

– Међутим, 2000. године је све то продато. Уз велики труд смо вратили објекат 2009. године, откад је власник општина, а 2023. године је реновиран уз подршку Владе Републике Мађарске – додаје Габриела Линка. 

„Ризгетуш” – понос Малог Иђоша

Један од најистакнутијих чланова је Чаба Паћерек, који се фолклором бави већ 25 година. Завршио је ветерину у Новом Саду, али је народна игра остала његова прва љубав, те отуд у Малом Иђошу одржава пробе. 

– Састајемо се два-три пута недељно. Најстарија група је узор млађима, због чега нам се придружују нови чланови – објашњава.

Њихова група „Ризгетуш” броји двадесет чланова и спада међу пет најбољих фолклорних ансамбала у Војводини. Сваке године им долазе кореографи из Мађарске јер су „овдашње одавно превазишли”. Наступали су широм Европе, од Немачке до Румуније, истичући навећу манифестацију 2009. године: Дуриндо – Ђенђеш бокрета у Ердељу. А публика можда најбоље реагује на плесове из Калотасега, једне од најважнијих мађарских народних енклава, додаје Паћерек.

Очување наслеђа

Велика драгоценост КУД-а је колекција ношњи – више од двадесет комплета, брижљиво сакупљаних током 25 година, а праву ризницу детаља проналазе и на фестивалу у Мађарској где њихови сународници из Трансилваније доносе на продају све, од шешира до већих одевних комада. Облачење комплетне ношње, каже Габриела Линка, захтева и до 40 минута, укључујући плетење косе и стављање украса. 

И у просторијама на спрату имало се шта видети. У антиквитетном апотекарском регалу, који су спасли након реновирања локалне фармацеутске установе, чувају неколико примерака цитри старих око сто година, чији су звуци жица натегнутих преко плитке дрвене резонантне кутије били неизоставна инструментална пратња валцера, чардаша и кола. Другу страну просторије краси колекција лутака са различитих страна света, које је предано сакупљала мештанка Ева Пап Бода.

Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.