(FOTO) Kružni venac s drvoredima, raskošne vile… GRAD U SRCU VOJVODINE SVIMA ODRŽAO LEKCIJU Evo kako zajednica nastoji da SAČUVA URBANI IDENTITET svog grada

Sombor je jedan od retkih gradova u Srbiji koji je sačuvao prepoznatljiv urbani identitet – kružni venac sa drvoredima, raskošne vile i čitave ulice građene u vreme najvećeg uspona grada. 
 

Ipak, poslednjih godina sve češće se otvara pitanje koliko je ta baština zaista zaštićena i šta preti njenom očuvanju. Upravo zato grupa građana, okupljena u udruženju Prijatelji somborske baštine, odlučila je da se organizovano bori za očuvanje arhitekture, zelenila i karaktera Sombora.

Na čelu udruženja nalazi se Sanja Petrović, po struci IT revizor, koja već godinama u inostranstvu učestvuje u restauracijama objekata pod Unesko zaštitom. Sa istom strašću i znanjem sada predvodi inicijative u svom gradu, okupljajući građane, stručnjake i volontere oko zajedničkog cilja – očuvanja kulturne baštine Sombora.

U razgovoru s njom, portal Gradnja saznaje šta je danas u Somboru pod zaštitom, koje ulice i celine bi tek trebalo da dobiju status kulturnog dobra i zašto je važno da se u proces zaštite uključe ne samo stručnjaci, već i sami građani.
Zaštita objekata i celina u Somboru je formalno prisutna, ali u praksi selektivna i često neadekvatna.

Početkom 2025. godine pokrenula sam peticiju za stavljanje Vojvođanske ulice pod zaštitu, jer sam primetila da se mnogi Somborci protive visokoj i neprimerenoj novogradnji među porodičnim kućama, često u istorijskim delovima grada, koji uopšte nemaju adekvatnu infrastrukturu za tako veliki broj stanovnika, zbog koje takođe ubrzano nestaje zelenilo i koja narušava sklad i lepotu našeg grada, ističe Sanja za naš portal.

Ova peticija pokazala je da građani Sombora imaju potrebu za udruženjem koje bi se sistematski bavilo zaštitom baštine.

Zaštita objekata i celina u Somboru je formalno prisutna, ali u praksi selektivna i često neadekvatna, kaže Sanja Petrović i dodaje da dok su pojedine celine pod prethodnom ili trajnom zaštitom, istovremeno se dozvoljava gradnja koja ugrožava ambijent i karakter zaštićenih delova.

Šta je u Somboru trenutno pod zaštitom
 

Sombor trenutno ima četiri prostorno kulturno-istorijske celine pod zaštitom, a to su:

1. Istorijsko jezgro i Venac
 

Istorijsko jezgro i Venac je pre nekoliko decenija proglašeno Nepokretnim kulturnim dobrom od velikog značaja. Obuhvata sam centar Sombora, površine oko 33 hektara, sa prepoznatljivim kružnim Vencem i drvoredima.

2. Železnička stanica i okolina
 

Trenutno je ova zona još pod prethodnom zaštitom, ali je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture pristupio izradi predloga za utvrđivanje kompleksa železničke stanice i parka kao nepokretnog kulturnog dobra.

Kompleks je nastao 1870/71. godine u okviru prvog velikog gradskog parka. Obuhvata glavnu zgradu stanice, ložionicu, depo, upravnu zgradu, vodotoranj i prateće objekte.

Arhitektonski kombinuje elemente industrijske arhitekture i tradicionalnih tehnika, sa dominantnom upotrebom opeke. Iako delimično devastiran, kompleks ima veliki značaj za urbanističku i industrijsku istoriju grada.

3. Vojvođanska ulica
 

Ova ulica povezuje istorijsko jezgro grada, Venac sa Železničkom stanicom. Postala je jedna od najlepših ulica u gradu još u vreme izgradnje pruge i železničke stanice.

Kao i u drugim gradovima tog perioda, ulice koje su vodile ka železničkim stanicama postajale su elitne, pa su i u Vojvođanskoj ulici građene najlepše kuće. Tu se i danas nalaze neki od najreprezentativnijih primera arhitekture iz 19. i početka 20. veka, kojih je sve manje, ne samo u Somboru već i u celoj zemlji. Ulica je 7. marta 2025. stavljena pod prethodnu zaštitu.

4. Kompleks vila u Gornjoj varoši
 

Sredinom 2025. godine ovaj kompleks je stavljen pod prethodnu zaštitu. Predstavlja značajan primer stambene arhitekture s početka 20. veka i doprinosi celovitom sagledavanju urbanog razvoja Sombora.

Velika vila za malu Lepu, arhitekta Krotin, Kompleks vila Gornja Varoš. Foto: Udruženje građana Prijatelji somborske baštine
 

Koje još celine u Somboru bi trebalo zaštititi i zbog čega
 

Sanja Petrović smatra da bi dodatno trebalo zaštititi i desnu (parnu) stranu Batinske ulice, na kojoj se nalazi gotovo netaknut niz kuća iz istog perioda kao i Vojvođanska ulica. Time bi se povezale već postojeće kulturno-istorijske celine – kompleks vila u Gornjoj varoši, Vojvođanska ulica i Venac. Takođe, i delovi Stare Selence, sa južne strane Istorijskog jezgra i Venca, zaslužuju posebnu pažnju.

Ovim ne bi bila postignuta samo zaštita, već bi se otvorila i prilika da se turizam u Somboru podigne na znatno viši nivo.

Ovakva vrsta turizma lokalnoj ekonomiji dugoročno bi donela mnogo više nego investicije u novogradnju.

Sombor je trenutno destinacija koja se može obići za jedan dan, a proširenjem i povezivanjem zaštićenih zona, u kombinaciji sa razvojem dodatnih sadržaja, poput muzeja, grad bi za publiku zainteresovanu za istoriju, arhitekturu i kulturu mogao da postane destinacija na kojoj se provodi i više od tri dana, kaže Sanja Petrović.

Dodaje i da bi takva vrsta turizma lokalnoj ekonomiji dugoročno donela mnogo više nego investicije u novogradnju.

Koji su najveći problemi danas u očuvanju objekata
 

Kako za Gradnju ističe Sanja Petrović, trenutno najveći izazov za očuvanje Vojvođanske ulice i Venca jeste investitorski urbanizam, u kombinaciji sa vrlo pasivnim odnosom lokalne uprave prema kulturnom nasleđu Sombora.

Važno je naglasiti da se veliki deo zaštićenih objekata nalazi u izuzetno dobrom ili vrlo dobrom stanju. Istovremeno postoji i druga grupa vlasnika kojima adekvatno održavanje kuća predstavlja problem.

U pojedinim slučajevima radi se o napuštenim objektima sa nerešenim vlasničkim odnosima, dok postoje i primeri namernog zapuštanja i oštećivanja objekata od strane investitora, kako bi se kasnije opravdalo rušenje, kažu iz Prijatelja somborske baštine.

Dodaje da se daje prednost investitorima koji donose kratkoročne prihode u budžet grada.

„Sve to ide na štetu očuvanja autentičnog izgleda Sombora, koji bi sa sačuvanim starim fasadama kroz turizam mogao dugoročno da doprinese lokalnoj ekonomiji daleko više nego jednokratne zarade od novogradnje, čiji profit koristi isključivo mala grupa investitora“, kaže Petrović.

Dosadašnji dobri koraci Pokrajinskog zavoda za zaštitu
 

Sanja Petrović ističe da treba pohvaliti odluku Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture da se Vojvođanska ulica stavi pod prethodnu zaštitu, kao i nedavno stavljanje kompleksa vila u MZ Gornja varoš pod prethodnu zaštitu.

Smatram i da je studija zaštite Venca koju je 2007. godine uradio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu veoma dobra osnova za uravnotežen odnos između zaštite i razvoja, jer su u toj studiji određeni objekti koji ne poseduju arhitektonsku ili istorijsku vrednost i gde je izgradnja novih objekata, u skladu sa okolinom, dozvoljena, kaže Petrović.

Tvrdi i da bi konsekventna primena ove studije bila idealno rešenje za zaštitu koja ne bi sputavala novogradnju.

Svi treba da se uključe
 

Na pitanje kako svako od nas može da pomogne, Sanja ističe da građani mogu pomoći tako što će prijavljivati nepravilnosti nadležnim organima kao što je građevinska inspekcija.

Bitno je uključivati se u akcije kao što su ozelenjavanje i obnova kao i podržavati druge inicijative koje rade na zaštiti baštine. Učešće građana u tribinama, radionicama i dobrovoljnim akcijama je veoma dragoceno jer pokazuje da zajednica stoji iza ideje očuvanja baštine Sombora i doprinosi pronalaženju kreativnih rešenja koja stanovnici podržavaju, kaže Petrović.

Arhitekte imaju posebnu odgovornost jer svojim znanjem, autoritetom i vizijom mogu da insistiraju na zakonitim i kvalitetnim rešenjima.

Dodaje da arhitekte imaju posebnu odgovornost jer svojim znanjem, autoritetom i vizijom mogu da insistiraju na zakonitim i kvalitetnim rešenjima, da predlažu projekte koji poštuju istorijski ambijent i da budu partneri kako vlasnicima tako i udruženjima u pronalaženju održivih i inovativnih modela obnove i korišćenja starih objekata.

Oni svojim radom mogu doprineti da se tradicija i moderni život uklope na način koji čuva identitet Sombora, kaže ona.

Šta su sledeći koraci
 

Planovi udruženja Prijatelji somborske baštine obuhvataju dalju podršku zaštiti kulturnog nasleđa kroz pomoć vlasnicima objekata i saradnju sa stručnjacima zaštite, pre svega putem edukacije i promocije somborske baštine, organizovanja tribina i sličnih događaja.

Važno je napomenuti da je u toku i osnivanje Fondacije, koja će, pored udruženja građana, dodatno raditi na očuvanju i održavanju ugroženih i zaštićenih objekata.

Fondacija će pružati pomoć vlasnicima u vidu subvencija i pozajmica za održavanje fasada i drugih vidljivih delova objekata pod zaštitom, kaže Petrović. Dodaje da već ove godine Fondacija planira renoviranje jedne fasade u Vojvođanskoj ulici i oslikavanje murala u ulici Veljka Petrovića u okviru Venca.

Planiramo i preduzimanje pravnih koraka radi doslednog poštovanja zaštite, kao i dobrovoljne akcije, poput ozelenjavanja i održavanja zaštićenih objekata, poručuje na kraju Sanja Petrović iz udruženja građana Prijatelji somborske baštine.