(ФОТО) Кружни венац с дрворедима, раскошне виле… ГРАД У СРЦУ ВОЈВОДИНЕ СВИМА ОДРЖАО ЛЕКЦИЈУ Ево како заједница настоји да САЧУВА УРБАНИ ИДЕНТИТЕТ свог града

Сомбор је један од ретких градова у Србији који је сачувао препознатљив урбани идентитет – кружни венац са дрворедима, раскошне виле и читаве улице грађене у време највећег успона града. 
 

Ипак, последњих година све чешће се отвара питање колико је та баштина заиста заштићена и шта прети њеном очувању. Управо зато група грађана, окупљена у удружењу Пријатељи сомборске баштине, одлучила је да се организовано бори за очување архитектуре, зеленила и карактера Сомбора.

На челу удружења налази се Сања Петровић, по струци ИТ ревизор, која већ годинама у иностранству учествује у рестаурацијама објеката под Унеско заштитом. Са истом страшћу и знањем сада предводи иницијативе у свом граду, окупљајући грађане, стручњаке и волонтере око заједничког циља – очувања културне баштине Сомбора.

У разговору с њом, портал Градња сазнаје шта је данас у Сомбору под заштитом, које улице и целине би тек требало да добију статус културног добра и зашто је важно да се у процес заштите укључе не само стручњаци, већ и сами грађани.
Заштита објеката и целина у Сомбору је формално присутна, али у пракси селективна и често неадекватна.

Почетком 2025. године покренула сам петицију за стављање Војвођанске улице под заштиту, јер сам приметила да се многи Сомборци противе високој и непримереној новоградњи међу породичним кућама, често у историјским деловима града, који уопште немају адекватну инфраструктуру за тако велики број становника, због које такође убрзано нестаје зеленило и која нарушава склад и лепоту нашег града, истиче Сања за наш портал.

Ова петиција показала је да грађани Сомбора имају потребу за удружењем које би се систематски бавило заштитом баштине.

Заштита објеката и целина у Сомбору је формално присутна, али у пракси селективна и често неадекватна, каже Сања Петровић и додаје да док су поједине целине под претходном или трајном заштитом, истовремено се дозвољава градња која угрожава амбијент и карактер заштићених делова.

Шта је у Сомбору тренутно под заштитом
 

Сомбор тренутно има четири просторно културно-историјске целине под заштитом, а то су:

1. Историјско језгро и Венац
 

Историјско језгро и Венац је пре неколико деценија проглашено Непокретним културним добром од великог значаја. Обухвата сам центар Сомбора, површине око 33 хектара, са препознатљивим кружним Венцем и дрворедима.

2. Железничка станица и околина
 

Тренутно је ова зона још под претходном заштитом, али је Покрајински завод за заштиту споменика културе приступио изради предлога за утврђивање комплекса железничке станице и парка као непокретног културног добра.

Комплекс је настао 1870/71. године у оквиру првог великог градског парка. Обухвата главну зграду станице, ложионицу, депо, управну зграду, водоторањ и пратеће објекте.

Архитектонски комбинује елементе индустријске архитектуре и традиционалних техника, са доминантном употребом опеке. Иако делимично девастиран, комплекс има велики значај за урбанистичку и индустријску историју града.

3. Војвођанска улица
 

Ова улица повезује историјско језгро града, Венац са Железничком станицом. Постала је једна од најлепших улица у граду још у време изградње пруге и железничке станице.

Као и у другим градовима тог периода, улице које су водиле ка железничким станицама постајале су елитне, па су и у Војвођанској улици грађене најлепше куће. Ту се и данас налазе неки од најрепрезентативнијих примера архитектуре из 19. и почетка 20. века, којих је све мање, не само у Сомбору већ и у целој земљи. Улица је 7. марта 2025. стављена под претходну заштиту.

4. Комплекс вила у Горњој вароши
 

Средином 2025. године овај комплекс је стављен под претходну заштиту. Представља значајан пример стамбене архитектуре с почетка 20. века и доприноси целовитом сагледавању урбаног развоја Сомбора.

Велика вила за малу Лепу, архитекта Кротин, Комплекс вила Горња Варош. Фото: Удружење грађана Пријатељи сомборске баштине
 

Које још целине у Сомбору би требало заштитити и због чега
 

Сања Петровић сматра да би додатно требало заштитити и десну (парну) страну Батинске улице, на којој се налази готово нетакнут низ кућа из истог периода као и Војвођанска улица. Тиме би се повезале већ постојеће културно-историјске целине – комплекс вила у Горњој вароши, Војвођанска улица и Венац. Такође, и делови Старе Селенце, са јужне стране Историјског језгра и Венца, заслужују посебну пажњу.

Овим не би била постигнута само заштита, већ би се отворила и прилика да се туризам у Сомбору подигне на знатно виши ниво.

Оваква врста туризма локалној економији дугорочно би донела много више него инвестиције у новоградњу.

Сомбор је тренутно дестинација која се може обићи за један дан, а проширењем и повезивањем заштићених зона, у комбинацији са развојем додатних садржаја, попут музеја, град би за публику заинтересовану за историју, архитектуру и културу могао да постане дестинација на којој се проводи и више од три дана, каже Сања Петровић.

Додаје и да би таква врста туризма локалној економији дугорочно донела много више него инвестиције у новоградњу.

Који су највећи проблеми данас у очувању објеката
 

Како за Градњу истиче Сања Петровић, тренутно највећи изазов за очување Војвођанске улице и Венца јесте инвеститорски урбанизам, у комбинацији са врло пасивним односом локалне управе према културном наслеђу Сомбора.

Важно је нагласити да се велики део заштићених објеката налази у изузетно добром или врло добром стању. Истовремено постоји и друга група власника којима адекватно одржавање кућа представља проблем.

У појединим случајевима ради се о напуштеним објектима са нерешеним власничким односима, док постоје и примери намерног запуштања и оштећивања објеката од стране инвеститора, како би се касније оправдало рушење, кажу из Пријатеља сомборске баштине.

Додаје да се даје предност инвеститорима који доносе краткорочне приходе у буџет града.

„Све то иде на штету очувања аутентичног изгледа Сомбора, који би са сачуваним старим фасадама кроз туризам могао дугорочно да допринесе локалној економији далеко више него једнократне зараде од новоградње, чији профит користи искључиво мала група инвеститора“, каже Петровић.

Досадашњи добри кораци Покрајинског завода за заштиту
 

Сања Петровић истиче да треба похвалити одлуку Покрајинског завода за заштиту споменика културе да се Војвођанска улица стави под претходну заштиту, као и недавно стављање комплекса вила у МЗ Горња варош под претходну заштиту.

Сматрам и да је студија заштите Венца коју је 2007. године урадио Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину веома добра основа за уравнотежен однос између заштите и развоја, јер су у тој студији одређени објекти који не поседују архитектонску или историјску вредност и где је изградња нових објеката, у складу са околином, дозвољена, каже Петровић.

Тврди и да би консеквентна примена ове студије била идеално решење за заштиту која не би спутавала новоградњу.

Сви треба да се укључе
 

На питање како свако од нас може да помогне, Сања истиче да грађани могу помоћи тако што ће пријављивати неправилности надлежним органима као што је грађевинска инспекција.

Битно је укључивати се у акције као што су озелењавање и обнова као и подржавати друге иницијативе које раде на заштити баштине. Учешће грађана у трибинама, радионицама и добровољним акцијама је веома драгоцено јер показује да заједница стоји иза идеје очувања баштине Сомбора и доприноси проналажењу креативних решења која становници подржавају, каже Петровић.

Архитекте имају посебну одговорност јер својим знањем, ауторитетом и визијом могу да инсистирају на законитим и квалитетним решењима.

Додаје да архитекте имају посебну одговорност јер својим знањем, ауторитетом и визијом могу да инсистирају на законитим и квалитетним решењима, да предлажу пројекте који поштују историјски амбијент и да буду партнери како власницима тако и удружењима у проналажењу одрживих и иновативних модела обнове и коришћења старих објеката.

Они својим радом могу допринети да се традиција и модерни живот уклопе на начин који чува идентитет Сомбора, каже она.

Шта су следећи кораци
 

Планови удружења Пријатељи сомборске баштине обухватају даљу подршку заштити културног наслеђа кроз помоћ власницима објеката и сарадњу са стручњацима заштите, пре свега путем едукације и промоције сомборске баштине, организовања трибина и сличних догађаја.

Важно је напоменути да је у току и оснивање Фондације, која ће, поред удружења грађана, додатно радити на очувању и одржавању угрожених и заштићених објеката.

Фондација ће пружати помоћ власницима у виду субвенција и позајмица за одржавање фасада и других видљивих делова објеката под заштитом, каже Петровић. Додаје да већ ове године Фондација планира реновирање једне фасаде у Војвођанској улици и осликавање мурала у улици Вељка Петровића у оквиру Венца.

Планирамо и предузимање правних корака ради доследног поштовања заштите, као и добровољне акције, попут озелењавања и одржавања заштићених објеката, поручује на крају Сања Петровић из удружења грађана Пријатељи сомборске баштине.