PESMA, TAMBURA I SRCE ZA KULTURU: KUD „Aranj Janoš” čuva mađarsku baštinu u Srbobranu
U vremenu kada se identiteti lako gube u ubrzanom ritmu savremenog života, negovanje kulturne baštine postaje čin odgovornosti, prema sopstvenom narodu i zajednici u celini.
Upravo takvu misiju više od tri decenije uspešno ostvaruje KUD „Aranj Janoš” u Srbobranu, sa predsednikom Rudolfom Šalamonom na čelu. Društvo je osnovano 1991. godine, i u tom periodu, mađarska zajednica u Srbobranu bila je brojnija nego danas.
Do 2010. godine društvo je bilo izuzetno aktivno – postojale su plesne grupe, instrumentalni solisti, citraši, kao i gudački trio koji je bio prepoznatljiv u širim kulturnim krugovima.
– Taj trio pokrenuo je i festival „Muzika naših predaka”. Iako se trio s vremenom raspao zbog odlaska muzičara u inostranstvo, KUD je preuzeo organizaciju. Ove godine održan je 24. koncert, uz goste iz Pečuja, a koncept ostaje isti: pružiti priliku lokalnim muzičarima da steknu iskustvo nastupa i afirmišu svoj talenat. Svake godine bar jedan gost dolazi iz Mađarske, čime koncert zadržava svoj nacionalni, ali i prekogranični karakter – priča za „Dnevnik” Šalamon.
Pre tri godine, njegovim izborom za predsednika, društvo je ušlo u novu fazu razvoja. Za relativno kratko vreme formiran je amaterski tamburaški orkestar, koji je nastupao i na Radio-televiziji Vojvodine, a gostovao je i u Prnjavoru u Republici Srpskoj – kaže Rudolf.
Danas društvo ima funkcionalan tamburaški sastav, pevačku grupu i citrašku sekciju koja obuhvata tri generacije – od početnika do iskusnih članova koji podučavaju mlade. Upravo taj međugeneracijski model rada predstavlja jednu od najvećih vrednosti udruženja.
– Redovni smo učesnici vojvođanskog festivala tamburaških orkestara „Duša suvog drveta”, kao i najveće godišnje smotre mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini. Još 1995. godine domaćin ove velike smotre bio je upravo Srbobran, kada je okupljeno više hiljada učesnika – priča Šalamon.
Finansijsku podršku dobijaju od Opštine Srbobran, ali i drugim konkursima. Posebno se izdvaja projekat „Učenje kroz ples, pesmu i igru”, realizovan uz podršku resornog ministarstva, u okviru kog su profesori književnosti i istorije, kao i vaspitačica sa folklornim iskustvom, vikendima radili sa decom, upoznajući ih sa mađarskom istorijom i kulturom.
– Saradnja sa drugim udruženjima u Srbobranu zasniva se na međusobnom poštovanju i dogovoru. Dok se Klub za negovanje tradicija naroda i narodnosti Vojvodine bavi folklorom, dramskom sekcijom i ručnim radom, „Aranj Janoš” je fokusiran na instrumentaliste i vokalne grupe. Mi sviramo i pevamo, a oni plešu – kaže Šalamon, naglašavajući da je saradnja, a ne konkurencija, ključ opstanka male zajednice.
Jedan od najlepših primera zajedništva jeste proslava Mikulaša – Svetog Nikole po mađarskoj tradiciji. Već treću godinu zaredom obezbeđuju oko 200 paketića za decu do osmog razreda osnovne škole, uz prigodan kulturno-umetnički program u rimokatoličkoj crkvi, u saradnji sa sveštenikom Tiborom Žunjijem.
Rad sa mladima je sve zahtevniji, a nedostatak vremena i marketinga dodatno otežava uključivanje novih članova. Najvažnije je da su stvari pokrenute. Upravo u tome leži suština negovanja multikulturalnosti, u istrajnosti, saradnji i spremnosti da se tradicija prilagodi vremenu, a da pritom ne izgubi svoju suštinu. Kulturno-umetničko društvo „Aranj Janoš” u Srbobranu pokazuje da i mala sredina može biti veliki čuvar kulturnog identiteta, ali i most razumevanja među narodima.
I. Bakmaz
