ПЕСМА, ТАМБУРА И СРЦЕ ЗА КУЛТУРУ: КУД „Арањ Јанош” чува мађарску баштину у Србобрану
У времену када се идентитети лако губе у убрзаном ритму савременог живота, неговање културне баштине постаје чин одговорности, према сопственом народу и заједници у целини.
Управо такву мисију више од три деценије успешно остварује КУД „Арањ Јанош” у Србобрану, са председником Рудолфом Шаламоном на челу. Друштво је основано 1991. године, и у том периоду, мађарска заједница у Србобрану била је бројнија него данас.
До 2010. године друштво је било изузетно активно – постојале су плесне групе, инструментални солисти, цитраши, као и гудачки трио који је био препознатљив у ширим културним круговима.
– Тај трио покренуо је и фестивал „Музика наших предака”. Иако се трио с временом распао због одласка музичара у иностранство, КУД је преузео организацију. Ове године одржан је 24. концерт, уз госте из Печуја, а концепт остаје исти: пружити прилику локалним музичарима да стекну искуство наступа и афирмишу свој таленат. Сваке године бар један гост долази из Мађарске, чиме концерт задржава свој национални, али и прекогранични карактер – прича за „Дневник” Шаламон.
Пре три године, његовим избором за председника, друштво је ушло у нову фазу развоја. За релативно кратко време формиран је аматерски тамбурашки оркестар, који је наступао и на Радио-телевизији Војводине, а гостовао је и у Прњавору у Републици Српској – каже Рудолф.
Данас друштво има функционалан тамбурашки састав, певачку групу и цитрашку секцију која обухвата три генерације – од почетника до искусних чланова који подучавају младе. Управо тај међугенерацијски модел рада представља једну од највећих вредности удружења.
– Редовни смо учесници војвођанског фестивала тамбурашких оркестара „Душа сувог дрвета”, као и највеће годишње смотре мађарске националне заједнице у Војводини. Још 1995. године домаћин ове велике смотре био је управо Србобран, када је окупљено више хиљада учесника – прича Шаламон.
Финансијску подршку добијају од Општине Србобран, али и другим конкурсима. Посебно се издваја пројекат „Учење кроз плес, песму и игру”, реализован уз подршку ресорног министарства, у оквиру ког су професори књижевности и историје, као и васпитачица са фолклорним искуством, викендима радили са децом, упознајући их са мађарском историјом и културом.
– Сарадња са другим удружењима у Србобрану заснива се на међусобном поштовању и договору. Док се Клуб за неговање традиција народа и народности Војводине бави фолклором, драмском секцијом и ручним радом, „Арањ Јанош” је фокусиран на инструменталисте и вокалне групе. Ми свирамо и певамо, а они плешу – каже Шаламон, наглашавајући да је сарадња, а не конкуренција, кључ опстанка мале заједнице.
Један од најлепших примера заједништва јесте прослава Микулаша – Светог Николе по мађарској традицији. Већ трећу годину заредом обезбеђују око 200 пакетића за децу до осмог разреда основне школе, уз пригодан културно-уметнички програм у римокатоличкој цркви, у сарадњи са свештеником Тибором Жуњијем.
Рад са младима је све захтевнији, а недостатак времена и маркетинга додатно отежава укључивање нових чланова. Најважније је да су ствари покренуте. Управо у томе лежи суштина неговања мултикултуралности, у истрајности, сарадњи и спремности да се традиција прилагоди времену, а да притом не изгуби своју суштину. Културно-уметничко друштво „Арањ Јанош” у Србобрану показује да и мала средина може бити велики чувар културног идентитета, али и мост разумевања међу народима.
И. Бакмаз
