Seoska biblioteka puna kao košnica EVO ZAŠTO DECA PROSTO OBOŽAVAJU LOVĆENAČKU RIZNICU KNJIGA
Biblioteke su odavno nadrasle svoju osnovnu delatnost, a to je puko iznajmljivanje i obrada knjiga. Tako je i lovćenački ogranak „Mitar Pešikan” postao stožer kulture u maloj, seoskoj sredini, posebno željnoj kvalitetnih i raznolikih sadržaja.
Od tematskih radionica i zanimljivih kvizova koji decu podstiču na razmišljanje (najčešće su pitanja logičkog karaktera: zaključivanje, optičke iluzije, rebusi, ali i opšte znanje), preko priprema za prijemni ispit iz srpskog jezika, do književnih večeri – za sve vlada veliko interesovanje, pa je prostor biblioteke odavno postao tesan, te im neminovno sledi selidba. A pored svega, posle zimskog raspusta krenuće s radom i dramska sekcija.
– Evo, danas je bila grupa od 22 mališana, a da je došlo svih 29, ne bismo mogli da uradimo to što smo zamislili. Ali imamo entuzijazma, pa se svakog puta pripremimo kao da imamo sav prostor ovog sveta. Nedavno smo radionicu sa 40 dece morali da premestimo u Dom kulture, dok književne večeri organizujemo u restoranu. Ogromna je sreća što se bavim poslom koji pruža kreativnu slobodu i što radim sa ljudima koji jednako vole knjigu, kulturu i umetnost – kaže za „Dnevnik” diplomirani bibliotekar Snežana Marković, pre svega misleći na OŠ „Vuk Karadžić“ i PU „Petar Pan“, te Udruženje „Koreni“ i nastavnicu srpskog jezika Mariju Apostolovski, sa kojom realizuje najveći broj aktivnosti.
Iz saradnje sa „Korenima”, dodaje, potekle su dve važne manifestacije: Dramsko-recitatorski festival „Zrnce mudrosti“, jedna od najlepših priredbi u selu, kao i petodnevni Dani dečjeg stvaralaštva, kojima prethodi likovno-literarni konkurs za osnovce „Tvoja reč u slici”, raspisan početkom decembra.
– Mi smo ovde da delujemo kao kreativna snaga, a „Koreni” su ti koji konkurišu kod Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, obrazovanje i odnose sa verskim zajednicama – objašnjava. – Na osnovu projekata dobijamo sredstva od kojih i možemo da napravimo ovako kvalitetne programe. Ove godine je 16. decembra priređena mađioničarska predstava „Novogodišnja škola magije” Srđana Bobanovića, koji će doći i na dodelu nagrada 22. decembra u Domu kulture, što je jedna od novina, budući da je taj dan zamišljen kao druženje s nekim popularnim piscem. Tako smo dosad ugostili Uroša Petrovića, Todeta Nikoletića i Vesnu Aleksić.
Programi za odrasle
– Kada organizujemo književne večeri, često moramo da napustimo biblioteku i pređemo u veću salu, jer odziv građana bude ogroman. Ugostili smo zaista velika imena poput Mirjane Bobić Mojsilović, Jelene Bačić Alimpić, Ljiljane Habjanović Đurović, Bojana Krivokapića i naše drage Jasenke Lalović, koja je nedavno, povodom 80-godišnjice doseljavanja crnogorskih kolonista i autokolonista u Lovćenac, predstavila svoj novi roman „Zera luče” – kaže Snežana Marković.
Nagrade su, dodaje, jedan vid motivacije i zaista su vredne: prva će biti tablet, druga bežične slušalice, a treća bežični zvučnik. Pored toga, Snežana Marković skrenula je pažnju i na celogodišnju akciju: sakupljanje pečata za titulu najboljeg čitaoca, kojem će umetnica Jasmina Perović pokloniti sliku.
Na pitanja šta članovi biblioteke obično izaberu od 16.000 naslova koji su im na raspolaganju, sagovornica napominje da je za omladinu to tinejdž literatura, ali i lektire. Među domaćim autorima najčitanije su knjige Uroša Petrovića i Jasminke Petrović, a među stranim stripovi poput „Dogmena” i „Ketkida”, generalno štivo koje je nešto između ilustracije i književnosti.
– Fond redovno obnavljamo, najpre iz sopstvenih izvora (članarine čitalaca), zatim iz sredstava budžeta našeg osnivača, Opštine Mali Iđoš, i konkurisanjem kod Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, obrazovanje i odnose sa verskim zajednicama, te i kod Ministarstva kulture i obrazovanja Republike Srbije. Trudimo se da osluškujemo puls građana, ali i da idemo u korak s vremenom. Fokusirani smo na nabavku najpre onih knjiga koje čitaoci potražuju, ali svake godine pristigne i veliki broj naslova stručnije literature, tako da svaki pojedinac može da pronađe nešto za sebe – objašnjava.
Legat Mitra Pešikana
Ogranak Matične biblioteke Mali Iđoš više puta je menjao adresu, da bi na današnjoj lokaciji konačno ostao od oktobra 1986. Godine 2018. dobija ime po akademiku Mitru Pešikanu, na inicijativu građana koji su želeli da odaju počast „najučenijoj glavi Lovćenca” i tvorcu Pravopisa srpskog jezika. Tim povodom je Pešikanova ćerka poklonila legat velikog srpskog filologa. Čini ga 637 knjiga i predstavlja pravo blago za proučavanje slovenskih jezika. Posebno su interesantna fototipska izdanja poput prvih Novina serbskih, Miroslavljevog jevanđelja, Oktoiha prvoglasnika i Vukove Pismenice, čime se retko koja seoska biblioteka može pohvaliti.
Na godišnjem nivou broje između 170 i 200 članova, a najstariji ima blizu 90 godina i dolazi iz Feketića.
– Osetno je osipanje stanovništva, a u prilog nam ne ide ni činjenica da moderne tehnologije uzimaju sve veći danak, pa knjigu sve više zamenjuje ekran. Najviše je među čitaocima dece i odraslih, a najmanje omladine. Vetar u leđa nam najviše daju upravo najmlađi koja obožavaju biblioteku, što zbog divnih knjiga koje se u njoj nalaze, što zbog aktivnosti koje za njih organizujemo – priznaje.
Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
