SVETOANTUNSKE SPORTSKE IGRE I SEDAM EKIPA SOMBORSKIH SALAŠA Bilo svega, od šaha i fudbala do brutalnog paprikaša

Često usamljeni u vojvođanskom beskraju, a ponekad i kućama ušoreni jedni pored drugih ne bi l’ se od kakvog dušmanina lakše branili, gazili su kroz vekove Parčetići, Matarići, Bošnjaci, Čuvardići i ini u salašima Gradina na jugu od varoši, Racići, Terzini, Terzići u Biliću na severu od grada, Simendići odmah tu uz njih u Obziru, baš kao što su Ostrogonci i Gromilovići u Nenandiću il’ Radišići, Laloševići il’ Gucunje u Rančevu.

Vremena su se menjala, sa salaša se često i bežalo u ekonomsku i svaku drugu bezbednost varošku, ali ovdašnji salašarski svet nije se dao od zemlje otkinuti, pa tako i danas. Hvala Bogu na nebesima, ma koliko se (svaka) vlast trudila da ljudima ogadi poljoprivredu ona tajna veza paorije i zemlje bačkog černozema što na majčino mleko kadgod zamiriše, sačuvala je i donekle umnožila somborski salašarski svet. 

Sve je više dece na ovdašnjim salašima, ali su ih novo vreme, nove tehnologije malo i udaljili jedne od drugih, dok se nisu na svojevrsnu bunu protiv odrođavanja podigli salašari Gradine, možda i najstarijeg salaškog naselja u blizini Sombora, koji su pre decenije i po, po ugledu na svoje stare, rešili da sve to stubokom promene, pa su pozvali istomučenike da se okupe na Svetog Antuna, ne bi l’ se ogledali u kakvom sportu, ali i podružili, zašto ne i seli i popili, pokoju reč ljudsku razmenili dok ne počne da se vrše novo hlebno žito.

Tako su i ove godine 14. put zaredom (korono, muko već davna naša) na salašima Gradina proteklog vikenda održane „Svetoantunske sportske igre“, na kojima je učešće uzelo sedam ekipa somborskih salaša. 

Mada je ova manifestacija zamišljena pre svega kao okupljanje stanovnika somborskih salaša kako bi se produbile veze postojećih i stekla nova prijateljstva i saradnja, nije nedostajalo ni sportskog motiva, pa su fudbalskim turnirom dominirali domaćini sa Gradine koji su u finalu rezultatom tri naprema jedan pobedili ekipu Čičova; najuspešniji šahista je bio Miroslav Šarčanski sa Lenije, dok je nenadmašan u rukovanju stonoteniskim reketom bio Alekandar Topalov iz Čičova.

U predivnom ambijentu pre nekoliko godina renoviranog zdanja stare salaške škole, na poziv za sportska nadmetanja su se, pored domaćina, odazvale ekipe iz Nenadića, Čičova, Lugova, Žarkovca, Bukovca i Lenije, koje su imale bučnu navijačku podršku pre svega svoje dece, ali i prijatelja, komšija, rodbine... 

Kako najmlađi salašari ne bi bili zanemareni, za njih je, pored novog dečjeg igrališta, organizovana vožnja fijakerom Sevtislava Radivojčevića Keca, pa je sunčano nedeljno prepodne prošlo u pravom veselju koje je za sve učesnike nastavljeno na zajedničkom svečanom ručku na gradinskom salašu jednog od sponzora ove manifestacije, ZZ „Ravangrad“, na kojem se za dodatno „zagrevanje“ atmosfere postarao tamburaški sastav „Đuvegije“.

- Shvatili smo da se sami moramo pobrinuti da unapredimo uslove života na našim salašima koji su decenijama bili zanemarivani, pre svega zbog naše dece, ali i zbog nas samih, pa smo pre deceniju i po počeli sa ovakvim okupljanjima. Mi salašari se većinom znamo preko posla, ista muka nas vezuje, ali ovakva okupljanja su postala mesta gde nam se i deca upoznaju, gde se druže - veli jedan od organizatora, Josa Parčetić. - Naši prijatelji i kolege sa drugih salaša su shvatili svu valjanost ovakvih okupljanja, pa se krug sportskih nadmetanja i druženja proširio na Leniju za Spasovdan, Obzir i Bilić za Ognjenu Mariju, Bukovac na Svetog Iliju... A poslednji koji su nam se u sličnim manifestacijama pridružili jesu prijatelji iz Žarkovca, koji nas ugoste na Ivanjdan - kaže Parčetić, prema čijim je rečima upravo na Gradini ovog februara obnovljena tradicija „Muškog prela“, kojem je prisustvovalo sedamdesetak salašara.

- Naravno, za ovo su bili potrebni uslovi, kojih ne bi bilo bez obnovljenog zdanja stare škole, koje ne samo da zajedničkim dinarom i radom održavamo, već svake godine unapređujemo novim sadržajima, u čemu, zašto ne reći, imamo podršku i lokalne samouprave, pa se ovde svake godine održi po šezdesetak kojekakvih aktivnosti poput zabava, rođendana, momačkih večeri...Ovim primerom su se poveli i naši prijatelji sa drugih salaša, pa je u Čičovima obnovljen Dom kulture, Žarkovac je iza škole dobio fudbalski teren, Lenija dobija Dom kulture...