СВЕТОАНТУНСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ И СЕДАМ ЕКИПА СОМБОРСКИХ САЛАША Било свега, од шаха и фудбала до бруталног паприкаша

Често усамљени у војвођанском бескрају, а понекад и кућама ушорени једни поред других не би л’ се од каквог душманина лакше бранили, газили су кроз векове Парчетићи, Матарићи, Бошњаци, Чувардићи и ини у салашима Градина на југу од вароши, Рацићи, Терзини, Терзићи у Билићу на северу од града, Симендићи одмах ту уз њих у Обзиру, баш као што су Острогонци и Громиловићи у Ненандићу ил’ Радишићи, Лалошевићи ил’ Гуцуње у Ранчеву.

Времена су се мењала, са салаша се често и бежало у економску и сваку другу безбедност варошку, али овдашњи салашарски свет није се дао од земље откинути, па тако и данас. Хвала Богу на небесима, ма колико се (свака) власт трудила да људима огади пољопривреду она тајна веза паорије и земље бачког чернозема што на мајчино млеко кадгод замирише, сачувала је и донекле умножила сомборски салашарски свет. 

Све је више деце на овдашњим салашима, али су их ново време, нове технологије мало и удаљили једне од других, док се нису на својеврсну буну против одрођавања подигли салашари Градине, можда и најстаријег салашког насеља у близини Сомбора, који су пре деценије и по, по угледу на своје старе, решили да све то стубоком промене, па су позвали истомученике да се окупе на Светог Антуна, не би л’ се огледали у каквом спорту, али и подружили, зашто не и сели и попили, покоју реч људску разменили док не почне да се врше ново хлебно жито.

Тако су и ове године 14. пут заредом (короно, муко већ давна наша) на салашима Градина протеклог викенда одржане „Светоантунске спортске игре“, на којима је учешће узело седам екипа сомборских салаша. 

Мада је ова манифестација замишљена пре свега као окупљање становника сомборских салаша како би се продубиле везе постојећих и стекла нова пријатељства и сарадња, није недостајало ни спортског мотива, па су фудбалским турниром доминирали домаћини са Градине који су у финалу резултатом три напрема један победили екипу Чичова; најуспешнији шахиста је био Мирослав Шарчански са Леније, док је ненадмашан у руковању стонотениским рекетом био Алекандар Топалов из Чичова.

У предивном амбијенту пре неколико година реновираног здања старе салашке школе, на позив за спортска надметања су се, поред домаћина, одазвале екипе из Ненадића, Чичова, Лугова, Жарковца, Буковца и Леније, које су имале бучну навијачку подршку пре свега своје деце, али и пријатеља, комшија, родбине... 

Како најмлађи салашари не би били занемарени, за њих је, поред новог дечјег игралишта, организована вожња фијакером Севтислава Радивојчевића Кеца, па је сунчано недељно преподне прошло у правом весељу које је за све учеснике настављено на заједничком свечаном ручку на градинском салашу једног од спонзора ове манифестације, ЗЗ „Раванград“, на којем се за додатно „загревање“ атмосфере постарао тамбурашки састав „Ђувегије“.

- Схватили смо да се сами морамо побринути да унапредимо услове живота на нашим салашима који су деценијама били занемаривани, пре свега због наше деце, али и због нас самих, па смо пре деценију и по почели са оваквим окупљањима. Ми салашари се већином знамо преко посла, иста мука нас везује, али оваква окупљања су постала места где нам се и деца упознају, где се друже - вели један од организатора, Јоса Парчетић. - Наши пријатељи и колеге са других салаша су схватили сву ваљаност оваквих окупљања, па се круг спортских надметања и дружења проширио на Ленију за Спасовдан, Обзир и Билић за Огњену Марију, Буковац на Светог Илију... А последњи који су нам се у сличним манифестацијама придружили јесу пријатељи из Жарковца, који нас угосте на Ивањдан - каже Парчетић, према чијим је речима управо на Градини овог фебруара обновљена традиција „Мушког прела“, којем је присуствовало седамдесетак салашара.

- Наравно, за ово су били потребни услови, којих не би било без обновљеног здања старе школе, које не само да заједничким динаром и радом одржавамо, већ сваке године унапређујемо новим садржајима, у чему, зашто не рећи, имамо подршку и локалне самоуправе, па се овде сваке године одржи по шездесетак којекаквих активности попут забава, рођендана, момачких вечери...Овим примером су се повели и наши пријатељи са других салаша, па је у Чичовима обновљен Дом културе, Жарковац је иза школе добио фудбалски терен, Ленија добија Дом културе...