UČENICI SNIMILI FILM O BUNJEVAČKOM GOVORU Održana promocija o zaboravljenim rečima živog jezika

Uz pomoć srednjoškolaca koji pohađaju „Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture” snimljen je film o predmetima koji su nekada bili deo svakodnevnog života, a danas su uglavnom muzejski eksponati.

U Bunjevačkoj matici održana je promocija filma „Bunjevačka kultura deo narodnog folklora Srbije 4- Bunjevačke starine“. Prvi film je bio posvećen bunjevačkoj vajarki Ani Bešlić i Vojnić palati, drugi Manojlović palati, gde se danas nalazi Bunjevačka matica, dok je treći film posvećen narodnoj nošnji.

Bunjevački jezik polako nestaje iz upotrebe, upozorava Jadranka Tikvicki, koja se bori za očuvanje ovog jezika. Prema njenim rečima, globalizacija i uticaj engleskog jezika drastično utiču na sve manjinske jezike, pa tako i na bunjevački.

-Čovek u životu može svašta da promeni i lako to da izmeni, ali ono sa čim se rađa i sa čim umire, to je njegov maternji jezik. Naš bunjevački jezik živi u svakom od nas, čak možemo slobodno reći da neke reči koriste i naši sugrađani koji pripadaju drugim zajednicama, tako da su te reči postale i lokalizmi- objašnjava Tikvicki. -U savremenom životu, međutim, sve je manje mesta za stare bunjevačke reči koje danas žive uglavnom na salašima kod bunjevačkih porodica.

Navela je kao primer devojčicu kojoj je majka savetovala da izvan kuće ne govori bunjevački, da je ne bi ismevali. Tikvicki smatra da je to jedan od problema, d aljudi nisu dovoljno slobodni da pričaju  na svim javnim mestima na svom jeziku. 

- Ako ne budemo ponosno govorili i ako se budemo stideli našeg jezika, onda će i taj naš jezik nestati sa nama. Ukoliko se budemo prilagodili tim novim trendovima, onda verujte da ni našeg jezika neće biti-  upozorava ona.

Za potrebe edukativnog filma, Tikvicki je sa učenicima posetila Gradski muzej Subotica, gde su pregledali postavku starih predmeta koji su nekad bili deo svakodnevice i bunjevačke tradicije.

Jedna od učenica, Tanja Stantić iz četvrtog razreda Tehničke škole „Ivan Sarić“ učestvovala je u snimanju filma. Za nju je ovo drugo iskustvo sa ovakvim projektom.

- Bilo je zanimljivo, pogotovo zato što nismo znali neke predmete koji su naši stari koristili, pa smo ih sada upoznali i možda nam kada i posluže - kaže Tanja. Među predmetima koje je videla u muzeju, posebno su joj ostali u sećanju fenjer i predmeti za preradu maslaca i vina.     Jadranka Tikvicki, predsednica je Odbora za obrazovanje BNS, te promišlja šta bi se moglo preduzeti: 

- Hoće li se naći neki dobar lingvista, naš Bunjevac, pa predložiti neku reč, zamenu za englesku, srpsku ili neku drugu reč, ili ćemo tako dozvoliti da sa našim salašima i našim pismama nestanu i naše reči. Još jednom bih pozvala, ukoliko je moguće, da se ljudi osmele, da se ne stide. Ovo je jezik jednako vredan svim jezicima u našem okruženju - istakla je Tikvicki. 

Bunjevački jezik vekovima se nalazi na raskršću. Da li će uspeti da preživi globalizaciju i asimilaciju, zavisiće pre svega od spremnosti njegovih govornika da ga koriste bez straha i stida.