УЧЕНИЦИ СНИМИЛИ ФИЛМ О БУЊЕВАЧКОМ ГОВОРУ Одржана промоција о заборављеним речима живог језика

Уз помоћ средњошколаца који похађају „Буњевачки језик са елементима националне културе” снимљен је филм о предметима који су некада били део свакодневног живота, а данас су углавном музејски експонати.

У Буњевачкој матици одржана је промоција филма „Буњевачка култура део народног фолклора Србије 4- Буњевачке старине“. Први филм је био посвећен буњевачкој вајарки Ани Бешлић и Војнић палати, други Манојловић палати, где се данас налази Буњевачка матица, док је трећи филм посвећен народној ношњи.

Буњевачки језик полако нестаје из употребе, упозорава Јадранка Тиквицки, која се бори за очување овог језика. Према њеним речима, глобализација и утицај енглеског језика драстично утичу на све мањинске језике, па тако и на буњевачки.

-Човек у животу може свашта да промени и лако то да измени, али оно са чим се рађа и са чим умире, то је његов матерњи језик. Наш буњевачки језик живи у сваком од нас, чак можемо слободно рећи да неке речи користе и наши суграђани који припадају другим заједницама, тако да су те речи постале и локализми- објашњава Тиквицки. -У савременом животу, међутим, све је мање места за старе буњевачке речи које данас живе углавном на салашима код буњевачких породица.

Навела је као пример девојчицу којој је мајка саветовала да изван куће не говори буњевачки, да је не би исмевали. Тиквицки сматра да је то један од проблема, д аљуди нису довољно слободни да причају  на свим јавним местима на свом језику. 

- Ако не будемо поносно говорили и ако се будемо стидели нашег језика, онда ће и тај наш језик нестати са нама. Уколико се будемо прилагодили тим новим трендовима, онда верујте да ни нашег језика неће бити-  упозорава она.

За потребе едукативног филма, Тиквицки је са ученицима посетила Градски музеј Суботица, где су прегледали поставку старих предмета који су некад били део свакодневице и буњевачке традиције.

Једна од ученица, Тања Стантић из четвртог разреда Техничке школе „Иван Сарић“ учествовала је у снимању филма. За њу је ово друго искуство са оваквим пројектом.

- Било је занимљиво, поготово зато што нисмо знали неке предмете који су наши стари користили, па смо их сада упознали и можда нам када и послуже - каже Тања. Међу предметима које је видела у музеју, посебно су јој остали у сећању фењер и предмети за прераду маслаца и вина.     Јадранка Тиквицки, председница је Одбора за образовање БНС, те промишља шта би се могло предузети: 

- Хоће ли се наћи неки добар лингвиста, наш Буњевац, па предложити неку реч, замену за енглеску, српску или неку другу реч, или ћемо тако дозволити да са нашим салашима и нашим писмама нестану и наше речи. Још једном бих позвала, уколико је могуће, да се људи осмеле, да се не стиде. Ово је језик једнако вредан свим језицима у нашем окружењу - истакла је Тиквицки. 

Буњевачки језик вековима се налази на раскршћу. Да ли ће успети да преживи глобализацију и асимилацију, зависиће пре свега од спремности његових говорника да га користе без страха и стида.