Drvena hranilica u Vršcu postala novo utočište za gradske letačice; Zrno znači život, a ptičiji poj postaje lekcija o prirodi
U senci drveća, daleko od užurbanih staza i dečje graje, iza zgrade broj 13a na Vojničkom trgu u Vršcu, nedavno je nikla jedna mala drvena građevina velikog značaja.
Na prvi pogled skromna, hranilica za ptice već je postala nova stanica za pernate stanovnike grada i tihi podsetnik da briga o prirodi počinje malim delima. Lokacija nije izabrana slučajno, kažu glavni „krivci” za ovaj poduhvat.
– Postavljena je na mirnom i senovitom mestu, okruženim drvećem i žbunjem koji pticama pružaju zaklon, ali istovremeno je okruženje dovoljno otvoreno da na vreme mogu uočiti opasnost od predatora, pre svega mačaka. Nedaleko od nje nalazi se i klupa sa koje prolaznici mogu posmatrati svakodnevni život malih posetilaca i otkrivati bogatstvo sveta koji često promiče neprimećen – kaže za „Dnevnik” Danijela Radeka iz Prirodnjačkog društva „Gea”, čiji su članovi realizatori ovog poduhvata.
Iako hranilica tokom cele godine može biti glavno mesto okupljanja ptica, njena najvažnija uloga dolazi sa jeseni. Od oktobra do aprila priroda postaje škrtija prema svojim krilatim stanovnicima. Dani su kraći, temperature niže, a izvora prirodne hrane sve manje. Tada svako zrno postaje nada, a ljudska pomoć može značiti razliku između preživljavanja i stradanja.
Stručnjaci zato savetuju da se u hranilicu stavlja isključivo zrnasta hrana. Najbolji izbor su sirove, neoljuštene i neslane semenke suncokreta. Bogate su mastima i hranljivim materijama koje pticama obezbeđuju energiju neophodnu za duge zimske dane i ledene noći. Kada suncokret nije dostupan, mogu poslužiti sirova pšenica, gotove mešavine za ptice ili takozvane masne kugle napravljene od neslane svinjske masti i različitih semenki.
– Ono što mnogi građani ne znaju jeste da hleb i peciva nisu dobrodošli u ptičijem jelovniku. So, aditivi, konzervansi i veštačke materije koje sadrži industrijska hrana, mogu biti štetni za njihov organizam. Dobra namera nije uvek i dobra pomoć, pa je važno znati šta pticama zaista prija – priča Dejan Maksimović iz istog Društva, dodavši da je za redovno snabdevanje tokom godine potrebno između 50 i 100 kilograma zrnevlja.
Kada hranilica u potpunosti zaživi, očekuje se dolazak čitavog malog pernatog komšiluka. Najčešći gosti biće vrapci pokućari i poljski vrapci, velike, plave i sive senice, štiglići, zebe, zelentarke i brgljezi. Svoj deo hrane potražiće i golubovi, gugutke, kao i veliki šareni i seoski detlić. Povremeno bi se mogli pojaviti i nešto ređi posetioci poput batokljuna, severne ili jelove senice.
Donesi zrno i podari život
Prirodnjačko društvo „Gea“ poziva stanovnike Vojničkog trga i okoline da se uključe u brigu o hranilici. Svako može doprineti dopunjavanjem hrane ili povremenim održavanjem. Hranilica je postavljena sredstvima prikupljenim sakupljanjem limenki i prodajom kalendara, a iza čitavog projekta stoje brojni članovi društva i sugrađani koji su svojim prilozima podržali ovu ideju.
– Razlog zbog kojeg se sve više ptica oslanja na gradove nije teško razumeti. Širenje poljoprivrednih površina, saobraćajnica i infrastrukture postepeno smanjuje prirodna staništa. Nestaju mesta za gnežđenje, izvori hrane i skloništa. Zato su ovakve inicijative mnogo više od obične hranilice i predstavljaju male oaze opstanka u urbanom okruženju – kazala je Danijela.