Дрвена хранилица у Вршцу постала ново уточиште за градске летачице; Зрно значи живот, а птичији пој постаје лекција о природи
У сенци дрвећа, далеко од ужурбаних стаза и дечје граје, иза зграде број 13а на Војничком тргу у Вршцу, недавно је никла једна мала дрвена грађевина великог значаја.
На први поглед скромна, хранилица за птице већ је постала нова станица за пернате становнике града и тихи подсетник да брига о природи почиње малим делима. Локација није изабрана случајно, кажу главни „кривци” за овај подухват.
– Постављена је на мирном и сеновитом месту, окруженим дрвећем и жбуњем који птицама пружају заклон, али истовремено је окружење довољно отворено да на време могу уочити опасност од предатора, пре свега мачака. Недалеко од ње налази се и клупа са које пролазници могу посматрати свакодневни живот малих посетилаца и откривати богатство света који често промиче непримећен – каже за „Дневник” Данијела Радека из Природњачког друштва „Геа”, чији су чланови реализатори овог подухвата.
Иако хранилица током целе године може бити главно место окупљања птица, њена најважнија улога долази са јесени. Од октобра до априла природа постаје шкртија према својим крилатим становницима. Дани су краћи, температуре ниже, а извора природне хране све мање. Тада свако зрно постаје нада, а људска помоћ може значити разлику између преживљавања и страдања.
Стручњаци зато саветују да се у хранилицу ставља искључиво зрнаста храна. Најбољи избор су сирове, неољуштене и неслане семенке сунцокрета. Богате су мастима и хранљивим материјама које птицама обезбеђују енергију неопходну за дуге зимске дане и ледене ноћи. Када сунцокрет није доступан, могу послужити сирова пшеница, готове мешавине за птице или такозване масне кугле направљене од неслане свињске масти и различитих семенки.
– Оно што многи грађани не знају јесте да хлеб и пецива нису добродошли у птичијем јеловнику. Со, адитиви, конзерванси и вештачке материје које садржи индустријска храна, могу бити штетни за њихов организам. Добра намера није увек и добра помоћ, па је важно знати шта птицама заиста прија – прича Дејан Максимовић из истог Друштва, додавши да је за редовно снабдевање током године потребно између 50 и 100 килограма зрневља.
Када хранилица у потпуности заживи, очекује се долазак читавог малог пернатог комшилука. Најчешћи гости биће врапци покућари и пољски врапци, велике, плаве и сиве сенице, штиглићи, зебе, зелентарке и бргљези. Свој део хране потражиће и голубови, гугутке, као и велики шарени и сеоски детлић. Повремено би се могли појавити и нешто ређи посетиоци попут батокљуна, северне или јелове сенице.
Донеси зрно и подари живот
Природњачко друштво „Геа“ позива становнике Војничког трга и околине да се укључе у бригу о хранилици. Свако може допринети допуњавањем хране или повременим одржавањем. Хранилица је постављена средствима прикупљеним сакупљањем лименки и продајом календара, а иза читавог пројекта стоје бројни чланови друштва и суграђани који су својим прилозима подржали ову идеју.
– Разлог због којег се све више птица ослања на градове није тешко разумети. Ширење пољопривредних површина, саобраћајница и инфраструктуре постепено смањује природна станишта. Нестају места за гнежђење, извори хране и склоништа. Зато су овакве иницијативе много више од обичне хранилице и представљају мале оазе опстанка у урбаном окружењу – казала је Данијела.