(FOTO) SOKOLSKI DOM U ZRENJANINU JE DRUGAČIJI OD SVIH DRUGIH Od kritika zbog malograđanštine, do pohvala za genijalnost! A kako vama izgleda ovo delo čuvenog Brašovana

Velelepni objekat, smešten u ulici Obala Sonje Marinković, izgrađen je 1924. godine u stilu akademizma, odnosno neoklasicizma, prema projektu čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana.

Prvi vlasnici bili su Sokolsko društvo i Grad Veliki Bečkerek.

-Oficijelna kulturna politika između dva rata, između ostalog i kroz ideju sokolstva, pokušavala je da konstruiše novi tip jugoslovenske kulture. U to vreme masovno građeni, sokolski domovi po Vojvodini u svom likovnom izrazu prizivali su “nacionalni duh” kroz folklorizam i srednjovekovlje. Brašovan je na ove izazove odgovarao univerzalnim vrednostima – navodi istoričarka umetnosti Vesna Karavida iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Ona naglašava da razumevanje opusa Dragiše Brašovana, jednog od pionira naše moderne arhitekture, tek u novije vreme dobija sigurnije obrise. 

-Uistinu, biografima nije bilo lako da se snađu u Brašovanovim lutanjima “od boema do gospodina, od akademičara do moderniste, od feudalne mađarske aristokratije do posleratne naše birokratije”, kako je još pisao arhitekta Nikola Dobrović šezdesetih godina prošlog veka. Jedno od prvih Brašovanovih izvedenih dela, odmah po povratku u Srbiju, nakon studija u Budimpešti i rada u jednom od najpoznatijih ondašnjih arhitektonskih ateljea, jeste zrenjaninski Sokolski dom. Projekat je urađen 1924. godine, odmah nakon što je na poziv Uroša Predića uradio projekat orlovatske pravoslavne crkve – ističe Karavida.

Prema njenim rečima, bečkerečki Sokolski dom je u srpskoj istoriografiji vrednovan na najrazličitije načine. Mišljenja su išla od ocene da je u pitanju “jedan napadni akademski monument projektovan za duhovne potrebe malograđanske sredine” do vrednosne ocene da je reč objektu koji se na gotovo genijalan način likovnim jezikom arhitekture suprotstavlja vladajućoj političkoj euforiji u novonastaloj državi.

A u čemu se u pogledu zrenjaninske sokolane ogledala genijalnost arhitekte? 

-Već na prvi pogled zapaža se zapanjujuća razlika između ovog i brojnih drugih sokolskih domova koji su u to vreme građeni po Vojvodini. Oficijelna kulturna politika između dva rata, između ostalog i kroz ideju sokolstva, pokušavala je da konstruiše novi tip jugoslovenske kulture. Brašovan se očigledno nije slagao sa veličanjem takve vrste. Njegov Sokolski dom jedini ne priziva “nacionalni duh” kroz arhitektonsku naraciju folklorizma i konstruisanog srednjovekovlja – objašnjava Vesna Karavida.

Umesto toga, on kroz arhitektonski jezik iskazuje univerzalne vrednosti i nepromenjene kvalitete. 

-Ukratko, umesto tada opšteprihvaćene krilatice “najbolje u slovenstvu”, Brašovan je reinterpretirao u “najbolje u čovečanstrvu”. Postigao je to vezujući se, u oblikovnom pogledu, za nasleđe klasične grčke i rimske arhitekture, koja je uostalom i bila okosnica njegovog akademskog obrazovanja – zaključuje istoričarka umetnosti Vesna Karavida iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.