(ФОТО) СОКОЛСКИ ДОМ У ЗРЕЊАНИНУ ЈЕ ДРУГАЧИЈИ ОД СВИХ ДРУГИХ Од критика због малограђанштине, до похвала за генијалност! А како вама изгледа ово дело чувеног Брашована

Велелепни објекат, смештен у улици Обала Соње Маринковић, изграђен је 1924. године у стилу академизма, односно неокласицизма, према пројекту чувеног архитекте Драгише Брашована.

Први власници били су Соколско друштво и Град Велики Бечкерек.

-Официјелна културна политика између два рата, између осталог и кроз идеју соколства, покушавала је да конструише нови тип југословенске културе. У то време масовно грађени, соколски домови по Војводини у свом ликовном изразу призивали су “национални дух” кроз фолклоризам и средњовековље. Брашован је на ове изазове одговарао универзалним вредностима – наводи историчарка уметности Весна Каравида из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.

Она наглашава да разумевање опуса Драгише Брашована, једног од пионира наше модерне архитектуре, тек у новије време добија сигурније обрисе. 

-Уистину, биографима није било лако да се снађу у Брашовановим лутањима “од боема до господина, од академичара до модернисте, од феудалне мађарске аристократије до послератне наше бирократије”, како је још писао архитекта Никола Добровић шездесетих година прошлог века. Једно од првих Брашованових изведених дела, одмах по повратку у Србију, након студија у Будимпешти и рада у једном од најпознатијих ондашњих архитектонских атељеа, јесте зрењанински Соколски дом. Пројекат је урађен 1924. године, одмах након што је на позив Уроша Предића урадио пројекат орловатске православне цркве – истиче Каравида.

Према њеним речима, бечкеречки Соколски дом је у српској историографији вреднован на најразличитије начине. Мишљења су ишла од оцене да је у питању “један нападни академски монумент пројектован за духовне потребе малограђанске средине” до вредносне оцене да је реч објекту који се на готово генијалан начин ликовним језиком архитектуре супротставља владајућој политичкој еуфорији у новонасталој држави.

А у чему се у погледу зрењанинске соколане огледала генијалност архитекте? 

-Већ на први поглед запажа се запањујућа разлика између овог и бројних других соколских домова који су у то време грађени по Војводини. Официјелна културна политика између два рата, између осталог и кроз идеју соколства, покушавала је да конструише нови тип југословенске културе. Брашован се очигледно није слагао са величањем такве врсте. Његов Соколски дом једини не призива “национални дух” кроз архитектонску нарацију фолклоризма и конструисаног средњовековља – објашњава Весна Каравида.

Уместо тога, он кроз архитектонски језик исказује универзалне вредности и непромењене квалитете. 

-Укратко, уместо тада општеприхваћене крилатице “најбоље у словенству”, Брашован је реинтерпретирао у “најбоље у човечанстрву”. Постигао је то везујући се, у обликовном погледу, за наслеђе класичне грчке и римске архитектуре, која је уосталом и била окосница његовог академског образовања – закључује историчарка уметности Весна Каравида из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.