„Kad deca traže svilenu bombonu, onda znam... “ U KIKINDI MIRIŠE NA NEKA LEPŠA VREMENA Porodična tradicija koja traje već četiri generacije

KIKINDA - Starinski zanati opstaju uz podršku države, ali i vernih mušterija, koje vole unikatne proizvode. U vremenu masovne proizvodnje pravi je izazov biti konkurentan na tržištu. Ipak, priča Olivere Has Arađanski iz Kikinde, koja je četvrta generacija u svojoj porodici koja se bavi alvarskim zanatom, potvrđuje da je recept za uspeh kada se u staru recepturu ubace novi ukusi, koji donose osveženje, ali ne menjaju suštinu prepoznatljivog proizvoda. 

Kao pravi fabrički pogon, u bombondžijskoj proizvodnji Olivere Has Arađanski u Kikindi radi se brzo i precizno. Tim je uigran i svako zna svoju ulogu u pravljenju starinskih slatkiša:

"Radni dan kreće tako što se šećer pristavlja od sedam sati i tada zaista ostaje malo vremena. Pauze gotovo da nema, jer ne sme da se šećer hladi i ne može da se čeka. Ekipa mora da radi bez zastoja", kaže Olivera Has Arađanski.

Naša sagovornica zanat je učila od roditelja još u detinjstvu. Ona je četvrta generacija u svojoj porodici koja se bavi alvarskim zanatom:

"To je posao koji se od malena zavoli ili ne zavoli. Ja sam ga zavolela i u njemu sam i dalje. Nadam se da će uskoro da me nasledi ćerka i da će ona biti peta generacija koja se time bavi", dodaje naša sagovornica.

Olivera je nedavno dobila podršku Ministarstva privrede za razvoj starih i umetničkih zanata. Podsticaj uvek stiže i od lokalne samouprave u Kikindi. Ipak, najveći motiv za rad dolazi od mušterija, posebno najmlađih:

"Meni je jako drago kada mala deca prepoznaju starinske slatkiše poput svilene bombone ili orasnice. Gumene bombone su im poznate, zato je puno srce kada traže baš starinske", zaključuje Olivera Has Arađanski.

Proizvode najčešće plasira na bazarima i vašarima. Oliverina priča dokaz je da stari zanati i dalje dobro prolaze u velikoj tržišnoj utakmici, naročito kad donose radost svim čulima, prenosi RTV