KO BI REKAO: SEVERNOBANATSKIM KRAJOLIKOM VEĆ 15 GODINA PSI VUKU BICIKLE UMESTO SAONICA Sledog sport ukorenio se u Novom Kneževcu

Prošlog vikenda na Zlatnom bregu, na obodu pitome severnobanatske varošice, umesto takmičenja održan je zajednički međunarodni trening poklonika ovog sporta koji povezuje ljude, pse i prirodu, ali to nije umanjilo čari druženja u severnobanatskom krajoliku jesenjeg ravničarskog kolorita. 

Predsednik Sledog sport kluba Srbije iz Novog Kneževca Laslo Domonkoš naglašava da je uživanje baviti se psima i zajedno boraviti u prirodi. 

– U predelima gde ima snega sibirski haskiji vuku zaprege, ali ovde kod nas, pošto snega nema, već godinama novija verzija je da umesto saonica psi vuku zapregu kolica na tri ili četiri točka, može se uživati i u vožnji biciklom ili da se trči sa psima. Ovde između voćnjaka i dolmom nadomak Tise lako možemo da obeležimo zanimljive staze i do 12 kilometara – kaže Domonkoš.

Sledog sportom u Srbiji se bavi svega pedesetak ljudi, a Domonkoš ukazuje da svako ko ima psa može da trenira i učestvuje na takmičenjima. Može se u ataru Novog Kneževca ili nekog drugog mesta pripremiti za takmičenja u Evropi, ali treba puno vremena i izdržljivosti – i psa i čoveka.   

– Mislim da držati psa i baviti se ovim sportom je skoro isto, samo što je dodatni trošak da treba putovati na takmičenja. U Srbiji se održava jedno ili dva takmičenja godišnje, ali u okruženju ima takmičenja u Mađarskoj, Austriji, Italiji, Slovačkoj i Bugarskoj, što je malo veći trošak za odlazak i da se tamo provede dva-tri dana – dodaje Domonkoš, koji je do sada imao uspeha na međunarodnim takmičenjima u disciplini bicikl i polarni pas gde je osvajao zlatne trofeje.

Domonkoš je osvajač zlatnih medalja na Evropskim prvenstvima u Mađarskoj i Austriji i bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Češkoj Republici. Ako u ataru Novog Kneževca neko vidi da pas nekog vuče na biciklu to su Lasla Domonkoša i njegova supruge Agnmeš Karl ili neko iz njihove porodice, ali pridružuju im se i drugi ljubitelji pasa Njegova suporuga Agneš Karl priča da je imala 12 godina kada je dobila prvog psa, sibirskog haskija, što se ispostavilo i kao putokaz za hobi koji joj pričinjava veliko zadovoljstvo. 

– Haski nisu baš tipični kućni ljubimci, nisu čuvari kuće, međutim, nisu agresivni, dosta su tvrdoglavi, sa drugim psima se slažu, ali vole da beže pa i da pojure i uhvate mačke i živinu. Nisu rasa za svakog jer jako su aktivni i savetovala bih da ih uzmu samo oni koji su sigurni da će imati vremena, snage i energije da se bave njima. Treba sa haskijima prošetati i trčati svaki dan, da ne bi imali mnogo muke. Mi smo uzeli i održavamo voćnjak, koji smo nazvali „Ranč vukova“. Posle posla smo uvek tu sa psima, a od jeseni do proleća ih treniramo i idemo na trke zaprega pasa – ukazuje Agneš. 

Vanji Ivoševiću iz Novog Kneževca oduvek je bila želja da ima haskija, koji je radan pas i voli aktivnosti.

 – Ne volim da sedim u mestu, nego da sam u pokretu pa sam se povezao sa svojim psom. Od pre sedam godinama, ne samo ja nego i članovi porodice, šetamo i trčimo i priključujemo se manifestacijama Sledog sport kluba. Na druženju tu smo uvek porodično, deca obožavaju Asju, svi je volimo i mazimo, ravnopravan je član porodice – kaže Ivošević.

Marija Milanović iz Beograda dodaje da rado dolazi u Novi Kneževac i da lepe jesenje dane koristi da sa haskijima trči u prirodi. Imala je uspeha na takmičenjima u jakoj međunarodnoj konkurenciji, a najveći joj je uspeh drugo mesto u kanlikrosu prošle godine na Evropskom prvenstvu.

 – Uz dobre treninge staze na kojima trčimo nisu odviše zahtevne, ali zna da nekada bude teže jer psi znaju da povuku i morate da ih pratite i brzo trčite za njima, da ih sustignete, što ponekad i ne uspevam. Za nas porodica haskija koju negujemo, ali i sve životinje su prijatelji. Naši haskiji to upravo i jesu i sa njima mnogo vremena provodimo u prirodi, oni su deo naše porodice – kaže Marija. 

Veterinar Vanja Ćirić iz Sledog sport kluba Srbija objašnjava da vrlo često ljudi pitaju kako je to moguće da psi koji su predodređeni za sneg i hladnija podneblja mogu da funkcionišu i u toplijim krajevima. Odgovor je jednostavan: kada izolujete kuću, izolacija ima efekta i kada je vrućina - pa tako i poddlaka i dlaka štite psa. Vanja Ćirić predočava da nije neophodno da isključivo imate polarnog psa za bavljenje kanlikrosom ili rad sa biciklom, skuterom i trotinetom, što je malo drugačije, nego to može i sa psima drugih rasa - naravno, samo ako to psu odgovara: 

– Oni koji misle da je u pitanju maltretiranje životinja, treba da pogledaju neke od velikih trka zaprega pasa, da kada psi odustanu sa sankama na snegu, ne postoji sila koja može da ih natera da krenu. Ovo nije maltretiranje pasa nego timski rad čoveka i ljubimca. 

Milorad Mitrović