КО БИ РЕКАО: СЕВЕРНОБАНАТСКИМ КРАЈОЛИКОМ ВЕЋ 15 ГОДИНА ПСИ ВУКУ БИЦИКЛЕ УМЕСТО САОНИЦА Следог спорт укоренио се у Новом Кнежевцу

Прошлог викенда на Златном брегу, на ободу питоме севернобанатске варошице, уместо такмичења одржан је заједнички међународни тренинг поклоника овог спорта који повезује људе, псе и природу, али то није умањило чари дружења у севернобанатском крајолику јесењег равничарског колорита. 

Председник Следог спорт клуба Србије из Новог Кнежевца Ласло Домонкош наглашава да је уживање бавити се псима и заједно боравити у природи. 

– У пределима где има снега сибирски хаскији вуку запреге, али овде код нас, пошто снега нема, већ годинама новија верзија је да уместо саоница пси вуку запрегу колица на три или четири точка, може се уживати и у вожњи бициклом или да се трчи са псима. Овде између воћњака и долмом надомак Тисе лако можемо да обележимо занимљиве стазе и до 12 километара – каже Домонкош.

Следог спортом у Србији се бави свега педесетак људи, а Домонкош указује да свако ко има пса може да тренира и учествује на такмичењима. Може се у атару Новог Кнежевца или неког другог места припремити за такмичења у Европи, али треба пуно времена и издржљивости – и пса и човека.   

– Мислим да држати пса и бавити се овим спортом је скоро исто, само што је додатни трошак да треба путовати на такмичења. У Србији се одржава једно или два такмичења годишње, али у окружењу има такмичења у Мађарској, Аустрији, Италији, Словачкој и Бугарској, што је мало већи трошак за одлазак и да се тамо проведе два-три дана – додаје Домонкош, који је до сада имао успеха на међународним такмичењима у дисциплини бицикл и поларни пас где је освајао златне трофеје.

Домонкош је освајач златних медаља на Европским првенствима у Мађарској и Аустрији и бронзане медаље на Светском првенству у Чешкој Републици. Ако у атару Новог Кнежевца неко види да пас неког вуче на бициклу то су Ласла Домонкоша и његова супруге Агнмеш Карл или неко из њихове породице, али придружују им се и други љубитељи паса Његова супоруга Агнеш Карл прича да је имала 12 година када је добила првог пса, сибирског хаскија, што се испоставило и као путоказ за хоби који јој причињава велико задовољство. 

– Хаски нису баш типични кућни љубимци, нису чувари куће, међутим, нису агресивни, доста су тврдоглави, са другим псима се слажу, али воле да беже па и да појуре и ухвате мачке и живину. Нису раса за сваког јер јако су активни и саветовала бих да их узму само они који су сигурни да ће имати времена, снаге и енергије да се баве њима. Треба са хаскијима прошетати и трчати сваки дан, да не би имали много муке. Ми смо узели и одржавамо воћњак, који смо назвали „Ранч вукова“. После посла смо увек ту са псима, а од јесени до пролећа их тренирамо и идемо на трке запрега паса – указује Агнеш. 

Вањи Ивошевићу из Новог Кнежевца одувек је била жеља да има хаскија, који је радан пас и воли активности.

 – Не волим да седим у месту, него да сам у покрету па сам се повезао са својим псом. Од пре седам годинама, не само ја него и чланови породице, шетамо и трчимо и прикључујемо се манифестацијама Следог спорт клуба. На дружењу ту смо увек породично, деца обожавају Асју, сви је волимо и мазимо, равноправан је члан породице – каже Ивошевић.

Марија Милановић из Београда додаје да радо долази у Нови Кнежевац и да лепе јесење дане користи да са хаскијима трчи у природи. Имала је успеха на такмичењима у јакој међународној конкуренцији, а највећи јој је успех друго место у канликросу прошле године на Европском првенству.

 – Уз добре тренинге стазе на којима трчимо нису одвише захтевне, али зна да некада буде теже јер пси знају да повуку и морате да их пратите и брзо трчите за њима, да их сустигнете, што понекад и не успевам. За нас породица хаскија коју негујемо, али и све животиње су пријатељи. Наши хаскији то управо и јесу и са њима много времена проводимо у природи, они су део наше породице – каже Марија. 

Ветеринар Вања Ћирић из Следог спорт клуба Србија објашњава да врло често људи питају како је то могуће да пси који су предодређени за снег и хладнија поднебља могу да функционишу и у топлијим крајевима. Одговор је једноставан: када изолујете кућу, изолација има ефекта и када је врућина - па тако и поддлака и длака штите пса. Вања Ћирић предочава да није неопходно да искључиво имате поларног пса за бављење канликросом или рад са бициклом, скутером и тротинетом, што је мало другачије, него то може и са псима других раса - наравно, само ако то псу одговара: 

– Они који мисле да је у питању малтретирање животиња, треба да погледају неке од великих трка запрега паса, да када пси одустану са санкама на снегу, не постоји сила која може да их натера да крену. Ово није малтретирање паса него тимски рад човека и љубимца. 

Милорад Митровић