OVO SELO NA SEVERU BANATA BROJI VIŠE IKONA, SKULPTURA I SLIKA NEGO MEŠTANA Vrsni kolekcionar pretvorio Podlokanj u umetničku riznicu

Milivoj Bato Klepić (78), vrsni kolekcionar, galerista i trgovac umetninama, koji se sa tovarom umetnina pre četvrt veka u rodni Podlokanj vratio iz prestonog Beograda, zaslužan je što selo izgleda mnogo lepše nego neka druga i što ga je pretvorio u „umetničko delo“ i skromnim sopstvenim sredstvima širi umetničku kulturu na severu Banata.

Trećeg vikenda u avgustu kada se proslavlja Dan sela, u Podlokanju ima najviše duša, ali u njemu na spavanju ima tek pedesetak stanovnika. Samo toliko uspeva u nesanici da ih prebroji Milivoj Bato Klepić, jer je odavde mlađarija uvek odlazila u varoši, a stariji se neumitno sele u večnu kuću. 

– Kada uveče legnem i ne mogu da zaspim, brojim koliko nas ima i spisak se zaustavlja na 50, jedan je skoro umro, mlađi od mene 20 godina. Na letnjoj žegi po danu retko koga možete sresti, a poneko se zaustavi da pogleda galerijske postavke u Zadružnom domu, uglavnom slučajni prolaznici i namernici iz inostranstva. Organizovano su u poseti više puta bili samo iz Deske iz Mađarske. Nedavno mi je u poseti bio slikar Velimir Matejić, sada žitelj Krivaje kraj Bačke Topole. Ima 91 godinu, dovezao se sam kolima, došao da mi pokloni deset grafika, linoreza, što ih je nedavno sam uradio. Tetka mu je bila velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović, trenutno je naš najstariji slikar koji još radi – priča Klepić.

Bato je uložio dosta truda da selo izgleda uredno. U košenju trave na ulicama pomaže mu supruga Ivanka, a meštani iz kuća u kojima ima života. U centru sela je podigao spomen-obeležja znamenitom naučniku Mihajlu Pupinu, rad akademskog vajara Save Halugina iz Subotice, i glumcu Milanu Ajvazu rodom iz obližnjeg Srpskog Krstura, koga je u kamenu isklesao vajar Ilija Filipović iz Stepojevca.

Preporodio je veći broj oronulih kuća i Zadružni dom u kome je smestio galerijske postavke, koje bi poželeli i mnogo veliki gradski centri, a na glavnoj ulici koja se prostire duž puta što iz Banatskog Aranđelova ide prema Vrbici i Crnoj Bari, u rustičnom stilu izradio je tridesetak ćuprija. 

Neke od njih su ukrašene i skulpturama u kamenu. Prvobitna Batina zamisao je bila da ulicu ukrasi sa još skulptura, međutim, od toga je odustao, kada su pre koju godinu lopovi ispred Zadružnog doma ukrali biste kralja Aleksandra Karađorđevića i pisca Milorada Pavića.

Bato je Zadružni dom spasao od propasti, veliku salu visine osam metara pregradio je na dva nivoa, pa su tu sada vredne postavke. Tu je preko stotinu pravoslavnih ikona starih i do dva veka, oslikanih mimo crkvenih šablona mahom od strane nepoznati samokih umetnika, takođe i veći broj ikona na staklu.

– Ove ikone su drugačije od onih koje nastaju po crkvenim šablonima i kanonima, pa upravo zbog toga imaju veliku vrednost. Na to mi je ukazao naš poznati slikar Radomir Damjanović Damjan, koji mi je dve ikone poklonio i sedam ostavio na čuvanje. Kada se pročulo da sam zainteresovan za ikone oslikane od strane samoukih slikara, ljudi su ih donosili i ulagao sam u njihovu restauraciju, jer su neke bile bačene i zaboravljene, pa sam ih, kada god je bilo moguće, spasavao. Ne cenimo ono najvrednije što imamo, jer po meni ikone koje su oslikali samouki slikari vredne su koliko i srpske narodne pesme – smatra Klepić. 

Pored ikona i slika savremenih naših umetnika, Klepić je galerijskom prostoru dodao zbirka od preko 400 eksponata stare grnčarije koju je kao zbirku kupio od velikog apstraktnog slikara Aleksandra Tromaševića (1908–1988), ali je i te kako vredna i prirodnjačka postavka prepariranih ptica i životinja iz zaostavštine poznatog preparatora Brace Jančića iz Novog Kneževca.