ОВО СЕЛО НА СЕВЕРУ БАНАТА БРОЈИ ВИШЕ ИКОНА, СКУЛПТУРА И СЛИКА НЕГО МЕШТАНА Врсни колекционар претворио Подлокањ у уметничку ризницу

Миливој Бато Клепић (78), врсни колекционар, галериста и трговац уметнинама, који се са товаром уметнина пре четврт века у родни Подлокањ вратио из престоног Београда, заслужан је што село изгледа много лепше него нека друга и што га је претворио у „уметничко дело“ и скромним сопственим средствима шири уметничку културу на северу Баната.

Трећег викенда у августу када се прославља Дан села, у Подлокању има највише душа, али у њему на спавању има тек педесетак становника. Само толико успева у несаници да их преброји Миливој Бато Клепић, јер је одавде млађарија увек одлазила у вароши, а старији се неумитно селе у вечну кућу. 

– Када увече легнем и не могу да заспим, бројим колико нас има и списак се зауставља на 50, један је скоро умро, млађи од мене 20 година. На летњој жеги по дану ретко кога можете срести, а понеко се заустави да погледа галеријске поставке у Задружном дому, углавном случајни пролазници и намерници из иностранства. Организовано су у посети више пута били само из Деске из Мађарске. Недавно ми је у посети био сликар Велимир Матејић, сада житељ Криваје крај Бачке Тополе. Има 91 годину, довезао се сам колима, дошао да ми поклони десет графика, линореза, што их је недавно сам урадио. Тетка му је била велика српска песникиња Десанка Максимовић, тренутно је наш најстарији сликар који још ради – прича Клепић.

Бато је уложио доста труда да село изгледа уредно. У кошењу траве на улицама помаже му супруга Иванка, а мештани из кућа у којима има живота. У центру села је подигао спомен-обележја знаменитом научнику Михајлу Пупину, рад академског вајара Саве Халугина из Суботице, и глумцу Милану Ајвазу родом из оближњег Српског Крстура, кога је у камену исклесао вајар Илија Филиповић из Степојевца.

Препородио је већи број оронулих кућа и Задружни дом у коме је сместио галеријске поставке, које би пожелели и много велики градски центри, а на главној улици која се простире дуж пута што из Банатског Аранђелова иде према Врбици и Црној Бари, у рустичном стилу израдио је тридесетак ћуприја. 

Неке од њих су украшене и скулптурама у камену. Првобитна Батина замисао је била да улицу украси са још скулптура, међутим, од тога је одустао, када су пре коју годину лопови испред Задружног дома украли бисте краља Александра Карађорђевића и писца Милорада Павића.

Бато је Задружни дом спасао од пропасти, велику салу висине осам метара преградио је на два нивоа, па су ту сада вредне поставке. Ту је преко стотину православних икона старих и до два века, осликаних мимо црквених шаблона махом од стране непознати самоких уметника, такође и већи број икона на стаклу.

– Ове иконе су другачије од оних које настају по црквеним шаблонима и канонима, па управо због тога имају велику вредност. На то ми је указао наш познати сликар Радомир Дамјановић Дамјан, који ми је две иконе поклонио и седам оставио на чување. Када се прочуло да сам заинтересован за иконе осликане од стране самоуких сликара, људи су их доносили и улагао сам у њихову рестаурацију, јер су неке биле бачене и заборављене, па сам их, када год је било могуће, спасавао. Не ценимо оно највредније што имамо, јер по мени иконе које су осликали самоуки сликари вредне су колико и српске народне песме – сматра Клепић. 

Поред икона и слика савремених наших уметника, Клепић је галеријском простору додао збирка од преко 400 експоната старе грнчарије коју је као збирку купио од великог апстрактног сликара Александра Тромашевића (1908–1988), али је и те како вредна и природњачка поставка препарираних птица и животиња из заоставштине познатог препаратора Браце Јанчића из Новог Кнежевца.