Подлокањске и друге сенке, између корица књиге Милета Клепића

Из пера Милета Клепића, који рођен у Молину, а одрастао у Подлокању на северу Баната, добио је име по деди коме је и посветио књигу „Подлокањске и друге сенке“, објављену у издању новосадског „Прометеја“.
6 Kalvarija
Фото: Јовица Тркуља, Миле Клепић и Милан Мицић, фото: М. Митровић

И претходне две Клепићеве књиге „Небраска и друге приче“ и „Илузионисти“ приче су о људима и догађајима из живота мештана Подлокања, а најновије штиво је о калварији добровољачких породица које су по завршетку Великог рата насељене на север Баната.

Калварију и неправду према породицама солунских добровољаца колониста, Клепић је представио у 22 приче, о породицама Пилиповић, Батиница и Клепић, а књига је промовисана у новокнежевачкој Народној библиотеци „Бранислав Нушић“.

- Увидео сам да није обрађено питање калварије добровољаца из Првог светског рата, односно жеља да се скрајну добровољци добрим делом и од краља, због небриге, великог броја рањеника, због давања земље не у власништво него на нејасно, а то се наставило и касније после 1945. године - каже Миле Клепић. - Сагледао сам ту тему колико сам могао, што се тиче Подлокања, у намери да објективно доказима све представим читаоцима, да на неки начин  социолошки и историјски утемељим своје тврдње, дозвољавајући да и они који су чинили неправду према добровољцима су требали да изврше неке задатке, да казне добровољце који су одбијали обавезни откуп, да их казне што су вређали власт. Настојао сам да све докажем, такође да сагледам како се то одвијало не само према добровољцима. Добровољци су били поприлично малтретирани од стране оних који су утеривали обавезан откуп, а трепели су и друге неправде. Обрађујући ову тему, поштујући да су млади, синови и кћери добровољаца били комунисти, тражили своје путеве, тражили своју слободу и извршавали задатке. Међутим, неко је то радио промишљеније, смиреније, а неко робусно. Не ради се само о малтретирању добровољаца него свих сељака који су на било који начин хтели да одбране свој став, али евидентно је да су посебно на тапету били добровољци који су били краљеви борци. Није било нормално да се тако поступа, могло је да буде мало другачије, мирније.

Фото: М. Митровић

Када говори о калварији добровољаца, Миле Клепић наглашава да су највећу калварију чинили комунисти после Другог светског рата, али да су и они су имали свој живот, своју визију.

Рецезент књиге генерални секретар Матице српске и историчар и књижевник др Милан Мицић констатује да је Клепић написао књигу која је добровољачки јаук, што је био дубоко похрањен у њему, затворен и дуго у Титовој Југославији осуђен на тамновање, на вечно прогонство из српског памћења, па и из сећања потомака.

- Клепић дубоко осећа како се људска енергија његових ближњих троши у судару са животом, с ветровима историје,  ратовима, сеобама и идеологијама, а највише с људском злобом нахрањеном новом идеологијом , која је градила новог човека , а градећи га, понижавала и уништавала старог, а с њим и историјско сећање , српско осећање, православно виђење живота и хришћански морал, обичаје и вредности утемељене на искуству генерација - указује Мицић.

Дубоко лични, Клепићеви текстови одсликавају грозничаву динамику историје, поимања света добровољаца српске војске из Босне, насељених на северу Баната, узбурканих година ратова, печалби и сеобе, али као своју стајну тачку имају онај период по завршетку Другог светског рата лада се свет добровољачких породица окренуо изопштењусваког онога који се није одрекао идеја, принципа и вредности за које се борио, оцењује Мицић.

- Књига прати судбину породица Пилиповић, Батиница и Клепић, аутентичним сведочењима, а писана изворним језиком задовољава стандарде озбиљне белетристике - сматра уредник професор Јовица Тркуља. -  У књизи су описани досељеници из Босанске Крајине, углавном из Босанског Петровца, а кроз повест ове три породице показује се својеврсна одисеја тог света од Грмеча преко Галиције, до Русије, Америке, па до Солуна и Баната, где су стигли и добили три коца, кренули од ледине.

М. Митровић

EUR/RSD 117.5781
Најновије вести