ЗАГРЉАЈ ТАНГА, ЏЕЗА, КЛАСИКЕ... У сусрет финалу јубиларних Новосадских музичких свечаности
Претпоследњег дана јубиларног 50. Номуса, вечерас у 20 часова у Синагоги публика ће слушати “хипнотишућу музичку мешавину” танга, џеза, класике, и осталих ритмова и праваца, у извођењу дуа Венсан Перани, хармоника, и Емил Паризјан, сопран саксофон, који ће представити свој албум “Абразо”(Загрљај) .
- Вероватно је мало музичара који се познају тако добро као њих двојица. У протеклих десет година одсвирали су више од хиљаду концерата, од чега преко шест стотина управо као дуо. Наступали су у најважнијим концертним дворанама и на фестивалима широм Европе и света. Њихов албум “Абразо” црпи инспирацију из читаве уметничке форме једне културе, из танга: његове елеганције, сете и ритмичког и мелодијског богатства - наводи Музичка омладина Новог Сада, организатор Номуса.
На новосадском концерту неће свирати дословно оригиналне комаде, већ се вешто поигравају с делима Астора Пјацоле, Томаса Губича и Гзавијеа Кугата, али има ту и њихових ауторских композиција написаних у танго духу, па обрада песама, попут “Арми дримерс” Кејт Буш.
– Музика је заиста најбоља и најлепша школа дијалога – изјавио је Венсан Перани за „Дневник”. Она нас учи дијалогу, размени мисли и осећања. Она нас инспирише и обевезује да слушамо другог, да реагујемо и размишљамо о ономе што смо чули од неког, она нас наводи да се пропитујемо и пронађемо неко своје место... Када би свет функционисао, нпр, као један џез квартет, све би било много умереније и стишаније. Истина је пак да је данас тако много монолога, много тонова који надгласавају друге. И то је заиста узне- мирујуће. Музика не галами: она отвара и повезује. Нескромно гајим наду да ће музика једном инспирисати свет и људе да другачије комуницирају и да поредак ствари уопште буде другачији. Н. П-ј.