overcast clouds
16°C
21.10.2025.
Нови Сад
eur
117.1835
usd
100.3971
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ИНТЕРВЈУ: РАДОМИР КНЕЖЕВИЋ, ВИЗУЕЛНИ УМЕТНИК Бескрајна линија равнице

21.10.2025. 10:47 10:54
Пише:
Извор:
Н. Савић
Радомир Кнежевић
Фото: архива Дневника

Сликар, скулптор, професор на Факултету ликовних уметности у Београду и још многе друге одреднице красе биографију овог угледног уметника.

Рођен у Кикинди, одрастао у Накову, упркос међународној репутацији и успесима, како на сликарском, тако и на скулпторском плану, не заборавља иницијацију која је потекла на севернобанатској равници, јер замислите колико је појмовно значајно за једног уметника кад види непрегледну, бескрајну линију хоризонта равнице, међу на којој се сусрећу небо и земља-каже овај стваралац. Затичемо га управо у тренуцима док се припрема да пошаље своје радове на конкурс чувеног Бијенала у Венецији. А и без Венеције, дуг је списак свих његових домаћих и међународних изложби и награда које је овај уметник заслужено добио. 

У основи ваше ликовности је цртеж. Носи ли цртеж и магијску димензију, сем ликовне?

– У време кад сам ја студирао, цртеж је имао значајније место у програму, или можда може да се каже да су професори који су предавали цртеж били већи посвећеници тој врсти стварања. Један од тих ког посебно морам да нагласим је професор Драган Лубарда, познати београдски боем. Читав свој студентски и радни век носио је са собом блок за цртање у руци. У џепу туш и перо. Дуга коса и још дужа брада и блок под руком, дружио са песницима у београдским кафанама. На свим својим предавањима је био бескрајно ревносан, присутан и посвећен цртежу и часовима цртања. Имао сам ту срећу да по завршетку студија и почетка рада на факултету будем његов асистент. То ми је било велико искуство у сазнавању суштинске везе између професора и студента, њихове интеракције и квалитета процеса усвајања одређених сазнања. 

А да је у мом раду цртеж врло присутан - то је евидентно. Мисли иду од тога да је линија у ствари основни градивни материјал, али развојем процеса стварања, линија постаје не само градивни елеменат структуре, она је тема. Линија је жива структура. Од мојих студената сам тражио да негују свој цртачки поступак, да покушају да ову интегралну технику искористе не само као припремну технику него и као коначно уметничко дело. Цртеж као и сваки други облик уметничког стваралаштва поред формалног поседује и имагинарну димензију. Када уметник у свом стваралачком чину покреће енергију свог бића, свесног и несвесног дела своје личности, улази у неку врсту магијске активности. Не могу дела, а посебно она најбоља, да настану само зато што уметник то хоће да направи. Највећа дела су плод стицања разних чуда која су потребна да се оно створи. Уметник је ту само једна ставка. Е то је магија. Ликовна димензија се подразумева код дела из ликовне и визуелне уматности, тако да о ликовности нема потребе посебно причати.

Радили сте више од две деценије с прућем и гранчицама. Да ли је та преокупација у неку руку повратак нечем ахтетипском, које поседује сваки човек?

- Још од студентских дана имао сам потребу да као сликар и цртач изразим и трећу димензију, што је некада изазивало подозрење професора, нарочито када сам то покушавао на првој години, професор Рељић ме је критички питао да ли се ја то спремам за Бијенале у Венецији, за које ја тада нисам ни знао шта представља, а то је и данас најзначајнија смотра светске савремене уметности. Док на четвртој и петој години ја већ правим просторне цртеже од жице и мобилне структуре. Посебно су ме инспирисали уметници Калдер са својим мобилима и стабилима, Татљинова кула је инспирација генерацијама стваралаца и посебно морам да поменем Жана Тингелија швајцарског уметника који је правио велике црне машине, познат и по томе да је годинама испред Бобура, центра Жорж Помпиду у Паризу била велика фонтана са његовим машинама и радовима Ники де сан фалл његове партнерке и колегинице. То је представа, прави спектакл звука светла и покрета. Касније сам имао периоде када сам више сликао, наиме то се код мене преплитало две димензије, па опет три.... Сада већ неко дуже време сам више у три димензије. 

Наково у срцу и бићу

Ваше родно Наково и бесконачна севернобанатска равница, јесу ли донекле поредстављени кроз ваше радове и колико има завичајности у вашим делима?

- Наково је дубоко у мом бићу, у мом сећању и у мом срцу. Тешко је изговорити ове речи, човек се преиспитује и важе, тумачи тежину, смисао и значење, али на крају ипак то је то што сам рекао, то је истина. Кад неко овако каже за своје место, за своју кућу где је одрастао, где је постао човек, то је основна база из које настаје сав нови свет, нова дела, идеје... Посебно је то што сам пред својим очима имао непрегледну, бескрајну линију хоризонта равнице, међу на којој се сусрећу небо и земља. Замислите само појмовно колико је то значајно за једног уметника. Маљевич, руски сликар, је на тој линији насликао црвену коњицу.... У том односу су и звезде са људима, спојени смо тананим светлосним нитима, кише које лију из облака на врућ песак и босе ноге у топлим локвама. Е, то је завичај у мојим делима.

Како је дрво постало основни материјал?

– Па, негде од почетка овог века, после моје изложбе у Галерији Културног центра Београда, некако сам дошао до тога да ми има смисла да повежем природни материјал и природне процесе. Наиме, теме којима сам се бавио биле су теме везане за небо, облаке, сјај звезда, кише... Како рече један професор физике, бавим се механиком флуида.... Дрво је стварно исконски материјал и то свакако има своју функцију у градњи а потом и у читању мога дела. Живи организам који и у најмањем свом издању у себи носи запис једне врло сложене структуре, настале као плод врло деликатних процеса својствених само живим бићима. То сазнање ми је драгоцено у стварању, имам утисак да стварам у садејству са природом, да се кроз моју активност оприрођују нови облици под “капом небеском”.

Могу ли Ваша вајарска пре да се категоришу као скуплтуре или би се пре назвале инсталацијама?

- Разграничење појмова је покушај поједностављења тумачења неког дела, оно суштински не утиче на квалитет рада али помаже посматрачу да успоставља релације са њему познатим узорима. Ја сам, као што сам већ рекао, од својих младих дана покушавао да излазим из медија у медиј, из равни у простор. Увек сам сматрао да је скулптура рад са доминантним материјалом, где у форми рада доминира материјал, не улазећи у сам поступак стварања. Моји радови се баве простором на начин да су унутрашње форме “празнине” доминантне са тананим ограничењима што их формирају. То је код радова мањих димензија и који су повезани у једну целину. Радови који су већих и великих димензија, који су састављени од више делова који се монтирају у изложбеном простору, су инсталације. Овакви радови често пута се прилагођавају самом простору. Неколико мојих студената на докторским студијама је радило на том осетљивом споју различитих медија тако да савремена истраживања отварају безброј нових приступа, како појмовном, тако и реализацијском смислу, нове технологије, усавршавање старих начина и техника.

Извор:
Н. Савић
Пише:
Пошаљите коментар
ИНТЕРВЈУ: ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ, КЊИЖЕВНИЦА Светињи је место у цркви
Љиљана Хабјановић Ђуровић крај иконе „Богородица Филаремоса”

ИНТЕРВЈУ: ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ, КЊИЖЕВНИЦА Светињи је место у цркви

19.10.2025. 12:49 12:56
ЧУВАЈУЋИ УМЕТНОСТ И МИ ПОСТАЈЕМО ТИТАНИ Интервју: Маестро Александар Марковић, шеф-диригент Војвођанског симфонијског оркестра
2

ЧУВАЈУЋИ УМЕТНОСТ И МИ ПОСТАЈЕМО ТИТАНИ Интервју: Маестро Александар Марковић, шеф-диригент Војвођанског симфонијског оркестра

16.10.2025. 10:27 10:31
ИНТЕРВЈУ: ДРАГОЉУБ СТОЈКОВИЋ, ПИСАЦ И СЦЕНАРИСТА Кроз српску тему о универзалним вредностима
Laguna

ИНТЕРВЈУ: ДРАГОЉУБ СТОЈКОВИЋ, ПИСАЦ И СЦЕНАРИСТА Кроз српску тему о универзалним вредностима

28.09.2025. 10:58 11:01