TISA CVETA, A SA NJOM I TURIZAM Evo kako se pleše tango na talasima Panonske princeze

A ako se baci pogled na deonicu Panonske princeze, kako je poetski nazvana Tisa, na našoj deonici od granice kod Martonoša pa do ušća u Dunav, kanjiški Štrand je jedan od najuređenijih i najsadržajniji kutak za uživanje. 

Doduše, svoje kutke imaju i ljubitelji Tise u Novom Kneževcu, Senti, Adi, Novom Bečeju i drugim mestima, ali iz Kanjiže se može otisnuti na krstarenje Tisom brodićima „Tisin tango“.

Uživa se na peskovitoj plaži obogaćenoj igralištima za odbojku i picigen, za osveženje pored plivanja u reci ili vožnje sapova, tu su bazenčići sa termalnom vodom gde je ulaznica za odrasle 240 dinara i za decu upola jeftinije, dok se u „Kućici na plaži“ možete poslužiti knjigom i kupiti suvenire. 

Ima i više igrališta za decu, ne samo uz plažu nego i uz ugostiteljske lokale koji za okrepljenje nude osveženje i gurmanluke, od langoški do ribljih specijaliteta. 

U kampu „Tisin cvet“ gotovo sva mesta popunjena su gostima iz Subotice, Kikinde, Novog Kneževca i drugih mesta, pa i iz inostranstva. Većina njih kamp prikolice i šatre raznih gabarita usidre ovde već za prvomajski praznik i tu vreme provode do jeseni jer su cene pristupačne, a komfor zadovoljavajući. 

Privlačno i atraktivno je krstarenje Tisom na ovom području, flotom Čabe Šarnjaija iz Kanjiže, naročito polovinom juna u vreme jedinstvenog prirodnog fenomena cvetanja Tise, ljubavni ples koji na vodenom ogledalu reke dočarava insekt lepršavih krila nazvan „Tisin cvet“, ali na talasima Panonske princeze zanimljivo je od proleća do jeseni. 

 – Iz godine u godinu sve je veće interesovanje za krstarenje na Tisi, a zanimljivo je stalno tokom sezone, koja traje od aprila do kraja septembra. Pored perioda cvetanja Tise, ljudi vole da su na reci u vreme letnjih vrućina. Pecaroši koji imaju svoje čamce uživaju na reci tokom cele godine, jer Tisa je lepa svaki dan, bez obzira na godišnje doba – kaže Čaba Šarnjai. 

Brodićima „Tisin tango“ znatiželjnici se otisnu na sadržajnije celodnevne ture ili kraće ture uzvodno do Majmunskog ostrva prema Martonošu i nizvodno do Ribarskog ostrva kod Novog Kneževca. Plovio je „Tisin tango“ i do Segedina, a Šarnjai planira da uskoro obnovi ovu turu, ali za krstarenje na Tisi mlađi se odlučuju priređujući momačke i devojačke večeri ili rođendanska slavlja. Samo je potrebno malo ideje i fantazije za dobar provod na reci. 

– Ustalila se tura od Kanjiže do Adorjana, gde imamo porodični salaš udaljen osam minuta pešačenja od Tise. Na salašu se organizuje gozba uz muziku. Odatle se može i turističkim traktorom do Jaraša, starog arteskog bunara u Zimonjiću i spomen-obeležja Prvoj senćanskoj bici na brdu Bergel kod Trešnjevca. Ima šta da se vidi i uživa u prirodi – dodaje Čaba Šarnjai, koji se ovim poslom bavi porodično. 

Pridružili smo se grupi od pedesetak kikindskih penzionera koji su „Tisinim tangom“ zaplovili nizvodno. Vesela družina je mahala Novokneževčanima, pa se potom iskrcala na improvizovanoj marini kod alaskih i pecaroških kućica nadomak Adorjana. 

 – Mi Kikinđani smo malo ljubomorni na one gradove što imaju reku, pa nam je Tisa nekako najbliža da se ovde družimo, da u organizaciji Sindikalne organizacije penzionera ulepšamo dan. Pored Kikinđana pridružili su nam se prijatelji iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Žablja, Stajićeva i Srpske Crnje. Da je brod većeg kapaciteta, došlo bi nas još više – kaže Radovan Subin, predsednik Sindikalne organizacije penzionera Kikinde, koja tokom godine priređuje više jednodnevnih izleta kojima se penzioneri rado odazivaju u velikom broju. 

Ištvan Vig iz Subotice veli da mu je ovde vrlo lepo, zbog čega kod Adorjana na Tisu dolazi već tri decenije, tako da se oseća kao kod kuće. 

– Dosta rano se ustaje, na pecanju smo dok sunce ne zažeže. U Tisi ima ribe, ali ako ništa ne upecam, ne jedim se, tu imamo dva profesionalna alasa, tako da ribe uvek imamo sveže na stolu. Družimo se i tako ispunjavam penzionerske dane – zadovoljan je Vig. 

Za  Novosađanku Ljiljanu Bulić, poreklom iz Podlokanja, rođenu Kikinđanku, ovo je bila prilika da poseti zavičaj na severu Banata. 

– Zaista je divno, priroda je izuzetno lepa, uživali smo u vožnji brodom na povetarcu po divnom sunčanom danu. Društvo je većinom iz Kikinde, upoznala sam ih prilikom boravka u Ajdinovićima u Bosni. Banaćani su divni ljudi i, kada god je prilika, volim da se sa njima družim. Rođena sam u kikindskom porodilištu, nikad nisam živela u Kikindi, ali sam terenski posao puno radila po Banatu. Htela bih da pohvalim ovu našu generaciju penzionera jer mislim da se nekako bolje i pametnije organizujemo i družimo od mladih. Možda je to i zbog toga što oni moraju da se bave svojim poslovima i drugim obavezama, a mi imamo vremena i možemo da uživamo – utisak je Ljiljane Bulić.