ТИСА ЦВЕТА, А СА ЊОМ И ТУРИЗАМ Ево како се плеше танго на таласима Панонске принцезе

А ако се баци поглед на деоницу Панонске принцезе, како је поетски названа Тиса, на нашој деоници од границе код Мартоноша па до ушћа у Дунав, кањишки Штранд је један од најуређенијих и најсадржајнији кутак за уживање. 

Додуше, своје кутке имају и љубитељи Тисе у Новом Кнежевцу, Сенти, Ади, Новом Бечеју и другим местима, али из Кањиже се може отиснути на крстарење Тисом бродићима „Тисин танго“.

Ужива се на песковитој плажи обогаћеној игралиштима за одбојку и пициген, за освежење поред пливања у реци или вожње сапова, ту су базенчићи са термалном водом где је улазница за одрасле 240 динара и за децу упола јефтиније, док се у „Кућици на плажи“ можете послужити књигом и купити сувенире. 

Има и више игралишта за децу, не само уз плажу него и уз угоститељске локале који за окрепљење нуде освежење и гурманлуке, од лангошки до рибљих специјалитета. 

У кампу „Тисин цвет“ готово сва места попуњена су гостима из Суботице, Кикинде, Новог Кнежевца и других места, па и из иностранства. Већина њих камп приколице и шатре разних габарита усидре овде већ за првомајски празник и ту време проводе до јесени јер су цене приступачне, а комфор задовољавајући. 

Привлачно и атрактивно је крстарење Тисом на овом подручју, флотом Чабе Шарњаија из Кањиже, нарочито половином јуна у време јединственог природног феномена цветања Тисе, љубавни плес који на воденом огледалу реке дочарава инсект лепршавих крила назван „Тисин цвет“, али на таласима Панонске принцезе занимљиво је од пролећа до јесени. 

 – Из године у годину све је веће интересовање за крстарење на Тиси, а занимљиво је стално током сезоне, која траје од априла до краја септембра. Поред периода цветања Тисе, људи воле да су на реци у време летњих врућина. Пецароши који имају своје чамце уживају на реци током целе године, јер Тиса је лепа сваки дан, без обзира на годишње доба – каже Чаба Шарњаи. 

Бродићима „Тисин танго“ знатижељници се отисну на садржајније целодневне туре или краће туре узводно до Мајмунског острва према Мартоношу и низводно до Рибарског острва код Новог Кнежевца. Пловио је „Тисин танго“ и до Сегедина, а Шарњаи планира да ускоро обнови ову туру, али за крстарење на Тиси млађи се одлучују приређујући момачке и девојачке вечери или рођенданска славља. Само је потребно мало идеје и фантазије за добар провод на реци. 

– Усталила се тура од Кањиже до Адорјана, где имамо породични салаш удаљен осам минута пешачења од Тисе. На салашу се организује гозба уз музику. Одатле се може и туристичким трактором до Јараша, старог артеског бунара у Зимоњићу и спомен-обележја Првој сенћанској бици на брду Бергел код Трешњевца. Има шта да се види и ужива у природи – додаје Чаба Шарњаи, који се овим послом бави породично. 

Придружили смо се групи од педесетак кикиндских пензионера који су „Тисиним тангом“ запловили низводно. Весела дружина је махала Новокнежевчанима, па се потом искрцала на импровизованој марини код аласких и пецарошких кућица надомак Адорјана. 

 – Ми Кикинђани смо мало љубоморни на оне градове што имају реку, па нам је Тиса некако најближа да се овде дружимо, да у организацији Синдикалне организације пензионера улепшамо дан. Поред Кикинђана придружили су нам се пријатељи из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Жабља, Стајићева и Српске Црње. Да је брод већег капацитета, дошло би нас још више – каже Радован Субин, председник Синдикалне организације пензионера Кикинде, која током године приређује више једнодневних излета којима се пензионери радо одазивају у великом броју. 

Иштван Виг из Суботице вели да му је овде врло лепо, због чега код Адорјана на Тису долази већ три деценије, тако да се осећа као код куће. 

– Доста рано се устаје, на пецању смо док сунце не зажеже. У Тиси има рибе, али ако ништа не упецам, не једим се, ту имамо два професионална аласа, тако да рибе увек имамо свеже на столу. Дружимо се и тако испуњавам пензионерске дане – задовољан је Виг. 

За  Новосађанку Љиљану Булић, пореклом из Подлокања, рођену Кикинђанку, ово је била прилика да посети завичај на северу Баната. 

– Заиста је дивно, природа је изузетно лепа, уживали смо у вожњи бродом на поветарцу по дивном сунчаном дану. Друштво је већином из Кикинде, упознала сам их приликом боравка у Ајдиновићима у Босни. Банаћани су дивни људи и, када год је прилика, волим да се са њима дружим. Рођена сам у кикиндском породилишту, никад нисам живела у Кикинди, али сам теренски посао пуно радила по Банату. Хтела бих да похвалим ову нашу генерацију пензионера јер мислим да се некако боље и паметније организујемо и дружимо од младих. Можда је то и због тога што они морају да се баве својим пословима и другим обавезама, а ми имамо времена и можемо да уживамо – утисак је Љиљане Булић.