Cokijevo „Biser kolo” ovenčano zlatom

Voli narod, pogotovo ovih dana kada je i pošast koronavirusa nešto jenjala, da se druži, zabavi, posveti se razbibrizi makar na nekoliko sati, pa i da uživa u lepoti prirode i cveća. Tako su Belocrkvani i ovog leta, baš kao i Somborci, proslavili svoj praznik cveća, karneval, a u tome im je pomogao i Nenad Coki Ibrahimović iz Gakova, kod Sombora, zaljubljenik  u harmoniku.

Uspeo je Nenad da na tamošnjem festivalu amatera „Karnevalska muzicijada“, na kome je inače ove godine učestvovao po 15. put, svoje umeće sviranja harmonike da ovenča zlatom, odnosno da osvoji prvo mesto u svojoj kategoriji starijih seniora. Nije ovaj uspeh mali, pošto ga je postigao u konkurenciji 14 takmičara, a pride ga je i publika u karnevalskoj povorci proglasila za svog miljenika, odnosno nagradila još jednim, „svojim“ prvim mestom. A to je valjalo zaraditi i kod stručnog žirija i kod publike, pa je Coki na takmičenju izveo nimalo za harmonikaša lak repertoar, sastavljen od „Biser kola“ Novice Negovanovića, „Spomenkinog kola“ Mome Jovanovića i jedno od kola Miroljuba Aranđelovića Kemiša.

Trideset godina se Ibrahimović druži sa harmonikom dugmetarom, a dve decenije mu se beleže u ozbiljniju karijeru, tokom koje je na raznim takmičenjima harmonikaša osvojio do sada čak 72 prva mesta.

-Počeo sam da sviram dosta kasno, sa nepunih 18 godina – veli Coka, koji je hteo već kao dete da počne sa sviranjem harmonike, ali eto, nije mu se zbog raznoraznih razloga dalo. - Posebno sam voleo Kemišovu svirku, koji me je fascinirao još tamo osamdesetih godina prošlog veka kada je već snimio svoja kola – ne krije Ibrahimović, kojem je šeret slučaj „namestio“ i prvog učitelja harmonike.

- Desilo se sasvim slučajno da sam u Robnoj kući „Boegrad“ u Somboru kupio prvu kasetu i to Tome Zdravkovića i Branimira Đokića, tada ni ne sluteći da ću upravo kod njega započeti svoje obrazovanje - ponosno kaže Ibrahomović, koji je pod Đokićevom paskom muzičarski stasavao tri i po godine, a ovaj virtuoz je zaslužan i za njegovo rasplamsavanje strasti ka takmičenjima. Nije Đokić bio jedini pedagog Coki, pošto je svoj muzičarski dar usavršavao i kod čuvenog Ace Todorovića Krnjevca tri godine, dok je u školi harmonike ništa manje slavnog Predraga Stojkovića Srbijanca „pekao zanat“ šest godina.

- Za uspeh su pored neizostavnog talenta, potrebni upornost i jaka volja, ali pre svega ljubav. Harmonika smiruje dušu, sve pokreće u pozitivno, a pesme koje su lepe su pravo zadovoljstvo za izvođenje – filozofija je Ibrahimovića, kojem je želja da na mlađe naraštaje prenese svoje znanje.

M. Miljenović