Цокијево „Бисер коло” овенчано златом

СОМБОР: Мада се налазе на две различите стране Војводине, Сомбор и Белу Цркву и њихову околину везује много тога, а пре свега учестале летње феште које не пролазе без музике.
е
Фото: Приватна архива

Воли народ, поготово ових дана када је и пошаст коронавируса нешто јењала, да се дружи, забави, посвети се разбибризи макар на неколико сати, па и да ужива у лепоти природе и цвећа. Тако су Белоцрквани и овог лета, баш као и Сомборци, прославили свој празник цвећа, карневал, а у томе им је помогао и Ненад Цоки Ибрахимовић из Гакова, код Сомбора, заљубљеник  у хармонику.

Успео је Ненад да на тамошњем фестивалу аматера „Карневалска музицијада“, на коме је иначе ове године учествовао по 15. пут, своје умеће свирања хармонике да овенча златом, односно да освоји прво место у својој категорији старијих сениора. Није овај успех мали, пошто га је постигао у конкуренцији 14 такмичара, а приде га је и публика у карневалској поворци прогласила за свог миљеника, односно наградила још једним, „својим“ првим местом. А то је ваљало зарадити и код стручног жирија и код публике, па је Цоки на такмичењу извео нимало за хармоникаша лак репертоар, састављен од „Бисер кола“ Новице Неговановића, „Споменкиног кола“ Моме Јовановића и једно од кола Мирољуба Аранђеловића Кемиша.

Тридесет година се Ибрахимовић дружи са хармоником дугметаром, а две деценије му се бележе у озбиљнију каријеру, током које је на разним такмичењима хармоникаша освојио до сада чак 72 прва места.

-Почео сам да свирам доста касно, са непуних 18 година – вели Цока, који је хтео већ као дете да почне са свирањем хармонике, али ето, није му се због разноразних разлога дало. - Посебно сам волео Кемишову свирку, који ме је фасцинирао још тамо осамдесетих година прошлог века када је већ снимио своја кола – не крије Ибрахимовић, којем је шерет случај „наместио“ и првог учитеља хармонике.

- Десило се сасвим случајно да сам у Робној кући „Боеград“ у Сомбору купио прву касету и то Томе Здравковића и Бранимира Ђокића, тада ни не слутећи да ћу управо код њега започети своје образовање - поносно каже Ибрахомовић, који је под Ђокићевом паском музичарски стасавао три и по године, а овај виртуоз је заслужан и за његово распламсавање страсти ка такмичењима. Није Ђокић био једини педагог Цоки, пошто је свој музичарски дар усавршавао и код чувеног Аце Тодоровића Крњевца три године, док је у школи хармонике ништа мање славног Предрага Стојковића Србијанца „пекао занат“ шест година.

- За успех су поред неизоставног талента, потребни упорност и јака воља, али пре свега љубав. Хармоника смирује душу, све покреће у позитивно, а песме које су лепе су право задовољство за извођење – филозофија је Ибрахимовића, којем је жеља да на млађе нараштаје пренесе своје знање.

М. Миљеновић

EUR/RSD 117.5754
Најновије вести