Nema pečenja bikova  bez majstora Blagoja Bogdanovića

– Taj mi je u „karijeri” drugi po gabaritu. Jedan, od 800 kila, bio je samo prilikom podizanja zvona teškog devet tona u manastiru Mileševa, za crkvenu slavu – mnogo pamti majstor. – Inače, najčešće sam radio u obližnjem Prijepolju, kod gazda Đoke, gazde pilane „Jela“, koji slavi svakog oktobra. Bilo me je mnogo i u Crnoj Gori, Kolašinu i Mojkovcu, a u Vojvodini od Ade i Sente na severu, sve do Vršca na jugu. Razni su povodi za takve investicije jer nije baš jeftino okrenuti bika ili junicu na ražnju. Bilo kako bilo, stigao sam ja tako i do 130. ražnja.  Školovao se za mesara još davno, pre poslednnjeg rata, u Rudu, pošto je rođen u obližnjem selu Mokronozi, a 1983. godine se s planine preselio u ravno Lazarevo. Zaposlio se tada u zrenjaninskom „Transportu“ kao vozač špedicije, ali u slobodnom vremenu se držao noža i satare pa privatno radio uslužna klanja u selu. Da ne zaboravi mesarski zanat, kad ga već ima, ali i da dopuni porodični buyet.

– Jednom prilikom odlučimo rođak Desimir Trivković, inače profesionalni kuvar, kum Goran Kovačević i ja da oformimo petočlanu ekipu pa da radimo uslužna pečenja – seća se Blagoje. – Nažalost, dvojica od prvobitnog tima u međuvremenu su preminula pa smo popunili ekipu i nastavili da radimo punom parom. Kad je neko veće veselje, priskoče nam u pomoć supruga, ćerka i snajka. Ženska ruka je brza i vešta, što je vrlo bitno u takvim dešavanjima. Najčešće nas angažuju Cigani za njihove svadbe i druga veselja. Znam ja da se sada „politički korektno“ kaže Romi, ali oni sebe i danas, zovu po starinski. Ipak, ranije je sve bilo daleko pompeznije. Sećam se jedne njihove svadbe u Ečki, šator razapet, broj stotina gostiju se ne zna, a mi bacili na ražanj tri bika, 50 prasadi i 40 jaganjaca, a pride pekli 500 kila šnicli! Slično bilo još nekoliko puta. Bez obzira na masovnost veselja, trudimo se da sve uvek bude po želji i ukusu domaćina pa smo, eto, toliko dugo traženi. Nekadašnji domaćini Romi su znali šta hoće i bili mnogo galantniji, dok bi ovi mlađi da bude kao nekad, ali da, ipak, ne košta!

Prvi veliki ražanj okrenuo je Blagoje 1999. u domicilnom Lazarevu, na proslavi koju je organizovao najbolji fudbaler iznikao na tamošnjim livadama, zvezda „Partizana“ i reprezentacije Nenad Bjeković. Pošto se tad nije obrukao pred komšijama, sve je kasnije bilo lakše. Malo se raspitivao među starijima kako se radilo u njihovo vreme, upijao savete i epilog je da teško ko odoli lepinji u kojoj je meso s ražnja.

– Ovaj bik u Bečeju je stigao iz klanice s druge strane Tise i tako sveže meso, još vruće, navučeno je na ražanj. To je vrlo bitno jer, čim  prenoći ili bude koji dan u hladnjači, muka je za nas živa. Dužina pečenja zavisi od toga da li je meso taze ili stiglo iz hladnjače, naravno, i veličine bika, junice ili nekad vola. Uz to je u Bečeju vatra potpaljena već u šest sati ujutru, ćumur je polako tinjao desetak sati i onda je mogla prva količina mesa da se odvaja. Međutim, ne može odmah da se troši. Slaže se u kotao s pacom od desetak začina, gde meso omekša i poprimi šmek, pa mogu da ga jedu i oni bez zuba – gotovo da se ne šali Blagoje.

Složen je bik od 650 kilograma u nešto preko 800 lepinja, a ostalo je nešto mesa i za gulaš sutradan, koji su degustirali organizatori dok su analizirali kako je sve proteklo.

Nije majstor Blagoju pečenjarski zanat primaran jer je zaposlen u lokalnoj poljočuvarskoj službi. Sve mu je kao hobi. Njegov i kuma Gorana, koji su nerazdvojni u tom poslu dve decenije, a možda bi i ostali samo tandem, da im se i sin nije zdušno pridružio.

– Osam godina sam radio uslužno klanje i bilo je posla, ali sin nije bio zainteresovan i morao sam odustati. Ovakve fešte i romske veselja održavaju mene i ekipu u stalnoj kondiciji. Mora se. Porodica velika. Od sina i kćeri imam četiri unuke i unuka. Najstarija, Anastasija ima tek 15 godina i u kući već visi 39 zlatnih medalja s raznih atletskih takmičenja, a pomoći niotkud. Ko će pomoći, ako deda neće! – vajka se Blagoje.

Ponosan je na svoju mezimicu, za koju stručnjaci kažu da je izuzetno talentovana „preponašica“, a i pionirska je državna prvakinja u šestoboju.

Vlastimir Jankov