DNEVNIK U MALIM RADINCIMA Veliko srce Srema: Selo u kom se živi s dušom i NEMA kuća na prodaju!
Do sad se nije desilo da pri dolasku u neko selo vidimo skoro većinu meštana i to sređenih, živahnih, srećnih...
Istina, do sada se nije ni potrefilo da se, tokom ovih naših putešestvija, nađemo u mestu koje baš tada ima crkvenu slavu i još raširenijih ruku dočekuje goste.
Takav prijem bio je u Malim Radincima, selu koje nas je od samog ulaska oduševilo najpre svojim izgledom, a potom i gostoprimstvom. Nije ni čudo što smo ponovo (na naše veliko iznenađenje i to drugi put u mesec dana) čuli kako su baš ovi Sremci pitomi!
– Mislim da pitomije i blaže ljude u Sremu nećete naći, jer u Malim Radincima živimo s dušom i odolevamo svim novotarijama, zadržali smo toplinu i volimo da ugostimo sve koji nam dođu tako da oni to pamte, a čujem da smo u tome u prednosti naspram ostalih – kaže samouvereni predsednik Saveta Msnee zajednice Živko Stojković, što ne možemo da mu protivrečimo.
Zadržali smo toplinu i volimo da ugostimo sve koji nam dođu tako da oni to pamte, a čujem da smo u tome u prednosti naspram ostalih (Živko Stojković)
Kaže da njihovo selo ima fantastičnu geografsku poziciju, ali nije tipično sremsko ravničarsko mesto u kom bicikl možeš da guraš kad ti spadne lanac.
Na mesto brvnare sazidan hram na ponos sela
Mali Radinci stari su više od 300 godina, budući da se prvi put u dokumentima spominju 1702. godine i od početka pod istim imenom. Neki izvori tvrde da je naziv potekao od radnih obaveza prema tadašnjem vlastelinstvu, dok je prefiks Mali dodat kako bi se razlikovali od obližnjih Velikih Radinaca (koji pripadaju opštini Sremska Mitrovica i nisu baš bogznakoliko veći).
Prilikom naše posete 22. maja, crkva koja je posvećena prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, obeležavala je 260 godina postojanja, s tim da je na istom mestu prvobitno bila sazidana brvnara iz koje su kasnije preneti ikonostas kao i veliki krst sa oslikanim raspećem.
Na taj važan datum za hram i selo održana je sveta arhijerejska liturgija koju je služilo Njegovo visokopreosveštenstvo arhiepiskop sirmijski i mitropolit sremski g. Vasilije, nakon čega je održan zajednički ručak i proslava meštana i gostiju.
- Imamo problem sa bregovima, ali zato uvek zimi imamo gde da se spuštamo sankama, dok kod vas u Banatu uvek neko mora da vas vuče. Odgovorno vam tvrdim da kod nas nema problema u međuljudskim odnosima i svi zajedno jako lepo funkcionišemo – veli Stojković .
Odmah da vam kažemo da u Malim Radincima nema kuća na prodaju, jer poslednja koja je bila kupljena je pre dve nedelje za 65.000 evra i to samo dva dana nakon što je osvanula u oglasima!
– Mogu da se pohvalim da u poslednjoj deceniji imamo dosta mladih bračnih parova koji imaju po troje dece, a dobra privredna klima u Rumi je to i omogućila. Mladi tamo rade, a ovde žive. Štaviše, sve je manje onih koji odlaze iz sela – napominje naš domaćin, dodajući da je to i jedan od razloga zašto kafane nikad nisu mogle da im uspeju u Malim Radincima.
U selu pak prespava imeđu 700 i 800 stanovnika, tako nam je diplomatski rečeno, a gledajući popise od prethodnih decenija, čini se da ih je sad više nego ikad...
– S druge strane, naše selo je uvek bilo poznato po stočarstvu i uvek smo imali bar 10.000 tovljenika, dok je taj broj u blagom padu. Takođe, nekad smo imali i dosta krava i pašnjaka, ali uspon privrede je promenio i tu sliku. Spomenuto je ulaganje u lekovito bilje kod nas, ali ja još nisam čuo da od lavande i koprive može da se pravi kulen – veli Stojković.
Nismo ni mi, ali smo zato čuli da se u Malim Radincima živina hrani lešnicima, svinje tikvicama...
Kod učiteljice je ipak najlepše
Područno odeljenje rumske osmoletke „Zmaj Jovan Jovanović” u Malim Radincima broji ukupno 18 đaka od prvog do četvrtog razreda, raspoređenih u dva kombinovana odeljenja. Prilikom naše posete razgovarali smo sa učiteljicom Katarinom Krstonošić i učenicima Filipom Pavlovićem, Elenom Vasić, Nađom Ristić, Ninom Stojković i Dunjom Šolaja.
– Vrlo je izazovno biti učiteljica u kombinovanim odeljenima, ali i lakše jer bude manje đaka – kaže najstarija sagovornica iz Zmajeve družine. – Redovno održavamo priredbe za Svetog Savu, sarađujemo sa vaspitačicom i njenim predškolcima, organizujemo priredbu za kraj školske godine, pravimo maskenbale...
A deca ko deca... ne vole previše da uče i jedva čekaju da odrastu. Dok oni malo stariji, odnosno petaci koji idu u Rumu u školu, kažu da bi se najradije vratili kod učiteljice!
No, da bi se neka snajka makar udala u Male Radince, kad već ne postoji opcija kupovine nekretnine, selo kao selo mora da ponudi i dobru infrastrukturu, jelte?
– Proteklih godina smo imali nekoliko ulaganja, recimo renovirali smo školu koja je bila baš devastirana. Trenutno smo u procesu kompletnog obnavljanja crkve i za sada smo presekli vlagu, uradili krov, iznivelisali dvorište i dobili novu kapiju. Ostalo je da se srede fasada, zvonik i ono što nam je najbitnije da se vrati stari sjaj ikonama koje su pocrnele od parafina. Takođe, obećano nam je da će se srediti Rumska ulica, proširiti groblje na kom ćemo možda već ove godine početi da zidamo kapelu – nabraja naš sagovornik.
Osim sloge i zajedničkih napora ka konstantnom boljitku, na ponos sela je i Fudbalski klub „Fruškogorac” koji je osnovan 1928. godine, ali i Lovačko društvo „Soko” koje okuplja zaljubljenike u prirodu od 1932.
Najveći problem srpske poljoprivrede su snajke
E, kad vas je naslov privukao da pročitate zašto su to snajke najveći problem naše poljoprivrede, dozvolite da vam objasnimo. Odnosno, da vam gosn agronom Dragan Kljajić predoči kako stvari u stvari stoje...
– Ono što ćete čuti od mene je drugačiji pogled na poljoprivredu, a koji je približan običnom seljaku, dakle onima koji rade deset, 20, 30 hektara, imaju stare mašine, što je slučaj sa 90 odsto meštana ovog sela – počinje svoju priču Kljajić, upoznajući nas sa svojom radnom biografijom koja je podrazumevala bavljenje agronomijom na vrlo visokom nivou. – Prvi problem koji spominjem jeste snajka! Na moja predavanja dođu svi namrgođeni, a ja ih odmah pitam da li su prepisali snajkama zemlju, jer ako nisu, ništa od poljoprivrede nema! Oni zavezali! Kad je reč o poljoprivredi, tu nije problem u plati, već u radnom vremenu, jer mi kad radimo-radimo, kad ne radimo-ne radimo, ali ako se muž danas ne vrati ženi do četiri popodne, ostaviće ga. Snajka je danas nervozna, više te ne čeka kući kao nekad. Jednostavno, menja se profil stanovnika na selu. Kad snajka dođe u selo, prvo na nju dva jutra zemlje da se prepiše, da ona zna da je deo kuće, da je poštovana i cenjena. Kad svekar to ne uradi, uđe nervoza u kuću, dolazi do rastura brakova... Da vi vidite kako žene žive u Malim Raidncima, to nema nigde. Udaju se kod nas bez problema, jer ovde su mudri ljudi. To je sve sociološki problem.
Treba li još nešto da vam dodamo ili je ovo dovoljno?
