KAD MLADI VIDE PERSPEKTIVU, ONDA SELO ŽIVI:
(FOTO) OVO VOJVOĐANSKO SELO JE NAJVEĆE SELO SRBIJE! Meštani žive u savršenoj harmoniji, neguju svoje različitosti ali i lokalpatriotizam
Selo koje je najveće u Srbiji, veće od 17 opština i 70 opštinskih mesta, koje po poslednjem popisu stanovništva ima 9.728 stanovnika, diči se brojnim kulturno-sportskim organizacijama i neguje pregršt manifestacija – njegovo veličanstvo – Laćarak.
Neposredna blizina Sremske Mitrovice, kao i važnih saobraćajnica, ponajviše su doprineli razvoju sela, premda ne treba izostaviti ni faktor lokalpatriotizma koji rođene Laćarčane mahom drži vezane za svoje mesto.
Ipak, postoji i druga strana medalje a koja ukazuje na pad broja stanovništva usled većeg mortaliteta u odnosu na natalitet, odlaska mladih na studije gde grade novi život, ali i preseljenje u inostranstvo. I dok se na ulicama ne može baš primetiti da manjka naroda, najbolje ogledalo takve slike jeste stanje u Osnovnoj školi „Triva Vitasović - Lebarnik”, koja trenutno broji oko 650 đaka, dok je nekada imala skoro duplo više.
– Koliko god bili veliki, primetan je pad stanovništva – kaže predsednica Saveta Mesne zajednice Laćarak Vesna Skakun. – Imamo najsavremeniju predškolsku ustanovu koja je izgrađena pre nekoliko godina, i dovoljno velika da prima i decu iz okolnih sela. Tu nam je i Dom zdravlja, Dom kulture, imamo brojna udruženja i sportske klubove... Imamo apsolutno sve što je osnovno u selu. Ako nekome i treba nešto u gradu, može da skokne biciklom ili autobusima koji idu na svakih pola sata.
Oduvek najbolji među najboljima
SUBNOR Mesne zajednice Laćarak slovi za najaktivniju organizaciju koja neguje tradiciju oslobodilačkih ratova. Ono što je karakteristično za laćaračku jeste da se aktivnosti članova ne svode samo na obeležavanje datuma, skupove i ručkove, već se trude da organizuju razne tematske izložbe, a može se reći da imaju i jednu svojevrsnu u novoj spomen-sobi.
– Naša boračka organizacija vuče korene još od posle Prvpg svetskog rata, kada je predsednik Odbora dobrovoljaca bio Mihajlo Kuzminac, inače moj pradeda – kaže predsednik Skupštine SUBNOR-a MZ Laćarak Dejan Umetić. – U tom periodu, dakle između ratova, imali smo i najbolju mesnu organizaciju Crvenog krsta u Srbiji, a koju je vodio sveštenik Mladenović, koji je imao i vizije van vere.
O značajnim ličnostima, događajima i podvizima u Laćarku, a koji se tiču borbe za slobodu, moglo bi se pisati u feljtonima. Ali najbolje bi bilo da i sami posetite ovo mesto, obiđete sva spomen obeležja posvećena hrabrim ratnicima koji su dali živote za svoju zemlju, ali i poslušate priče potomaka sremačkih velikana.
Ono što posebno krasi život u Laćarku jeste bogatstvo različitosti koje je ujedinjeno oko istog cilja – da žive bolje i lepše u svom selu.
– Svi smo povezani kroz sve aktivnosti i mislim da je to najlepše u našem mestu. Naša različitost i sloga – tvrdi Skakun, dodajući da su novine „Laćarak”, koje izlaze jednom u dva meseca, jedan od dokaza zajedništva.
Svi smo povezani kroz sve aktivnosti i mislim da je to najlepše u našem mestu. Naša različitost i sloga (Vesna Skakun)
Za bolji i kvalitetniji život treba se izboriti, a takvu borbu uglavnom vode oni koji se prihvate određenih uloga u svojoj sredini. Tako su, na primer, uspeli da srede jedan od dva najveća problema – regionalnu deponiju koja je stasavala na svega pedesetak metara od Save, a koja je potpuno sanirana. Međutim, to ne znači da svako malo ne niču neke manje na raznim drugim lokacijama...
– Drugi problem nam je kanalizacija, ali to rešavamo. Trenutno su radovi u četiri ulice i kad budu gotovi, levi deo sela će biti pokriven mrežom, a onda će se preći na desni deo – napominje naša sagovornica.
Kad mladi vide da selo ima perspektivu, onda selo i živi
Mesto koje ima neograničen turistički potencijal svakako da je Laćarak, čak do te mere da planiraju da naprave zoo-vrt. A ideja za takav projekat potekla je od brojnih uzgajivača sitnih životinja koje će, razume se, biti deo atraktivne ponude, a koji su deo Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja Sremska Mitrovica. U okviru njega imaju četiri sekcije: živinarstvo, kunićarstvo, ptičarstvo i golubarstvo.
- Jedan od najvažnijih i najzanimljivijih projekata za naše selo jeste osnivanje manjeg zoo-vrta, a plan je da se na prostoru od jednog hektara napravi park sa jasnim tematskim zonama i sadržajima za posetioce svih uzrasta – pojašnjava jedan od najzanimljivijih meštana Slobodan Šamara, inače uzgajivač papagaja i drugih životinjica. – Pored životinja, zoo-vrt će imati i etno objekte, restoran, prodavnicu suvenira, upravnu zgradu i magacin za hranu. Staze u obliku slova P, klupe, fontana i natkriveni deo za odmor stvoriće pravi ambijent parka u kojem se može provesti ceo dan. Posebna pažnja biće posvećena deci: igralište, edukativni panoi i radionice na kojima će moći da uče kako se životinje hrane, kako se brine o njima i zašto je važno čuvati prirodu.
Osim navedenog, Laćarak ima, skreće pažnju naš sagovornik, bogatu ponudu, od gastronomije karakteristične za ovaj (svinjski) deo Srema, prirode, seoskog turizma...
– Ono što je posebno važno jeste da u sve projekte uključujemo mlade, jer oni su energija i snaga našeg sela, i želimo da im damo prostor da se iskažu. Planiramo da pokrenemo i volonterske programe za decu i omladinu, gde će aktivno učestvovati u životu zajednice, jer nam je cilj da ne budu samo posmatrači, već glavni akteri. Jer, kad mladi vide da selo ima perspektivu, onda selo i živi – naglašava Šamara.
– Uspeli smo da sredimo dečja igrališta, opremili smo ih rekvizitima. Takođe, uspeli smo da napravimo i deponiju za animalni otpad, dok se sada sređuju Lovački dom, a u planu je i pravljenje ribnjaka.
Tamo gde se pristanila prva lađa
Laćarak spada u red starijih sela, budući da postoje podaci koji ukazuju na to da su se Sloveni na tom mestu uz Savu, kao i da od samog početka mesto nosi isto ime. Naime, u turskim spisima spominje se selo Lak-Jarak koji je nastao od mađarske (lak – kuća) i grčke (jarak – poklopac) reči. Međutim, ime Laćarak nastalo je, veruje se, i od staroslovenske reči „lođ” ili „lodka” što znači – čamac. Za ime se pak vezuju i dve legende, po kojoj jedna kaže da je selo dobilo ime po prvom lađaru koji je pristao uz obalu Save i tu se nastanio, a druga da je u prošlosti ovde postojalo malo pristanište u koje su dolazile lađe, pa je po lađama nastalo ime Lađarak, tj. Laćarak.
Do kraja godine ima mnogo razloga za posetu Laćarku, a jedna od njih je i Etno fest (drugi vikend septembra). Svakako, ne treba izostaviti ni događaje poput Fijakerijade, Miholjskih dana, turnira u malom fudbalu, Sačijade, slave sela...
