КАД МЛАДИ ВИДЕ ПЕРСПЕКТИВУ, ОНДА СЕЛО ЖИВИ:
(ФОТО) ОВО ВОЈВОЂАНСКО СЕЛО ЈЕ НАЈВЕЋЕ СЕЛО СРБИЈЕ! Мештани живе у савршеној хармонији, негују своје различитости али и локалпатриотизам
Село које је највеће у Србији, веће од 17 општина и 70 општинских места, које по последњем попису становништва има 9.728 становника, дичи се бројним културно-спортским организацијама и негује прегршт манифестација – његово величанство – Лаћарак.
Непосредна близина Сремске Митровице, као и важних саобраћајница, понајвише су допринели развоју села, премда не треба изоставити ни фактор локалпатриотизма који рођене Лаћарчане махом држи везане за своје место.
Ипак, постоји и друга страна медаље а која указује на пад броја становништва услед већег морталитета у односу на наталитет, одласка младих на студије где граде нови живот, али и пресељење у иностранство. И док се на улицама не може баш приметити да мањка народа, најбоље огледало такве слике јесте стање у Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник”, која тренутно броји око 650 ђака, док је некада имала скоро дупло више.
– Колико год били велики, приметан је пад становништва – каже председница Савета Месне заједнице Лаћарак Весна Скакун. – Имамо најсавременију предшколску установу која је изграђена пре неколико година, и довољно велика да прима и децу из околних села. Ту нам је и Дом здравља, Дом културе, имамо бројна удружења и спортске клубове... Имамо апсолутно све што је основно у селу. Ако некоме и треба нешто у граду, може да скокне бициклом или аутобусима који иду на сваких пола сата.
Одувек најбољи међу најбољима
СУБНОР Месне заједнице Лаћарак слови за најактивнију организацију која негује традицију ослободилачких ратова. Оно што је карактеристично за лаћарачку јесте да се активности чланова не своде само на обележавање датума, скупове и ручкове, већ се труде да организују разне тематске изложбе, а може се рећи да имају и једну својеврсну у новој спомен-соби.
– Наша борачка организација вуче корене још од после Првпг светског рата, када је председник Одбора добровољаца био Михајло Кузминац, иначе мој прадеда – каже председник Скупштине СУБНОР-а МЗ Лаћарак Дејан Уметић. – У том периоду, дакле између ратова, имали смо и најбољу месну организацију Црвеног крста у Србији, а коју је водио свештеник Младеновић, који је имао и визије ван вере.
О значајним личностима, догађајима и подвизима у Лаћарку, а који се тичу борбe за слободу, могло би се писати у фељтонима. Али најбоље би било да и сами посетите ово место, обиђете сва спомен обележја посвећена храбрим ратницима који су дали животе за своју земљу, али и послушате приче потомака сремачких великана.
Оно што посебно краси живот у Лаћарку јесте богатство различитости које је уједињено око истог циља – да живе боље и лепше у свом селу.
– Сви смо повезани кроз све активности и мислим да је то најлепше у нашем месту. Наша различитост и слога – тврди Скакун, додајући да су новине „Лаћарак”, које излазе једном у два месеца, један од доказа заједништва.
Сви смо повезани кроз све активности и мислим да је то најлепше у нашем месту. Наша различитост и слога (Весна Скакун)
За бољи и квалитетнији живот треба се изборити, а такву борбу углавном воде они који се прихвате одређених улога у својој средини. Тако су, на пример, успели да среде један од два највећа проблема – регионалну депонију која је стасавала на свега педесетак метара од Саве, а која је потпуно санирана. Међутим, то не значи да свако мало не ничу неке мање на разним другим локацијама...
– Други проблем нам је канализација, али то решавамо. Тренутно су радови у четири улице и кад буду готови, леви део села ће бити покривен мрежом, а онда ће се прећи на десни део – напомиње наша саговорница.
Кад млади виде да село има перспективу, онда село и живи
Место које има неограничен туристички потенцијал свакако да је Лаћарак, чак до те мере да планирају да направе зоо-врт. А идеја за такав пројекат потекла је од бројних узгајивача ситних животиња које ће, разуме се, бити део атрактивне понуде, а који су део Удружења за заштиту и одгој ситних животиња Сремска Митровица. У оквиру њега имају четири секције: живинарство, кунићарство, птичарство и голубарство.
- Један од најважнијих и најзанимљивијих пројеката за наше село јесте оснивање мањег зоо-врта, а план је да се на простору од једног хектара направи парк са јасним тематским зонама и садржајима за посетиоце свих узраста – појашњава један од најзанимљивијих мештана Слободан Шамара, иначе узгајивач папагаја и других животињица. – Поред животиња, зоо-врт ће имати и етно објекте, ресторан, продавницу сувенира, управну зграду и магацин за храну. Стазе у облику слова П, клупе, фонтана и наткривени део за одмор створиће прави амбијент парка у којем се може провести цео дан. Посебна пажња биће посвећена деци: игралиште, едукативни панои и радионице на којима ће моћи да уче како се животиње хране, како се брине о њима и зашто је важно чувати природу.
Осим наведеног, Лаћарак има, скреће пажњу наш саговорник, богату понуду, од гастрономије карактеристичне за овај (свињски) део Срема, природе, сеоског туризма...
– Оно што је посебно важно јесте да у све пројекте укључујемо младе, јер они су енергија и снага нашег села, и желимо да им дамо простор да се искажу. Планирамо да покренемо и волонтерске програме за децу и омладину, где ће активно учествовати у животу заједнице, јер нам је циљ да не буду само посматрачи, већ главни актери. Јер, кад млади виде да село има перспективу, онда село и живи – наглашава Шамара.
– Успели смо да средимо дечја игралишта, опремили смо их реквизитима. Такође, успели смо да направимо и депонију за анимални отпад, док се сада сређују Ловачки дом, а у плану је и прављење рибњака.
Тамо где се пристанила прва лађа
Лаћарак спада у ред старијих села, будући да постоје подаци који указују на то да су се Словени на том месту уз Саву, као и да од самог почетка место носи исто име. Наиме, у турским списима спомиње се село Лак-Јарак који је настао од мађарске (лак – кућа) и грчке (јарак – поклопац) речи. Међутим, име Лаћарак настало је, верује се, и од старословенске речи „лођ” или „лодка” што значи – чамац. За име се пак везују и две легенде, по којој једна каже да је село добило име по првом лађару који је пристао уз обалу Саве и ту се настанио, а друга да је у прошлости овде постојало мало пристаниште у које су долазиле лађе, па је по лађама настало име Лађарак, тј. Лаћарак.
До краја године има много разлога за посету Лаћарку, а једна од њих је и Етно фест (други викенд септембра). Свакако, не треба изоставити ни догађаје попут Фијакеријаде, Михољских дана, турнира у малом фудбалу, Сачијаде, славе села...
