DOBRILA I LJUBOMIR KOSTIN ZALJUBLJENICI U JAPANSKU TEHNIKU HEKLANJA Hobi prerastao u posao

Koliko su ovladali tom veštinom koja se zove amigurumi dokaz su isheklane igračke kojima se ne zna broj, a u prilog tome koliko ona njih ispunjava i znači im, najbolje će posvedočiti činjenica da je Ljubomir naustio posao u školi i posvetio se heklanju. 

U svet amigurumi igračaka najpre je zakoračila Dobrila pre osam godina kada je htela kćerki Maši sama da napravi igračku za Novu godinu. Latila se heklice i konca i uz pomoć uputstava sa Jutjuba koji je nebrojeno puta pregledala, uspela da je savlada i ishekla medu. 

- Prvi je bio meda, pa žirafa i tako redom - kaže Dobrila. - Tražila sam šeme po internetu i heklala ne razmišljajući o prodaji. Bila sam u dilemi da li ću moći pored Maše u to vreme i posla da stignem to da radim i da li bih mogla da zadovoljim potražnju kupaca. Heklala sam, jednostavno rečeno, za svoju dušu i poklon. Pokušavala sam Ljubu da ubedim da proba, ali nije pokazao interesovanje. Doduše, bavili smo se tad pčelarstvom i on u to doba nije imao vremena. Dosta je čitao i puno se posvećivao pčelama. 

Neočekivano, jedne večeri u novembru 2020. godine, u doba koronavirusa, Ljubomir je zatražio od supruge da mu pokaže kako se radi. 

- Odmah je krenuo da radi s heklicom za igračke i tankom vunicom. Po ceo dan je radio. On je tad bio na onlajn nastavi, odradi šta treba i hekla. Bio je vrlo uporan. Izuzetno je precizan i veoma brzo radi. Ja sam njemu pokazala, ali me je nadmašio. Pronikao je u sistem i sa izrade igračaka prešao na sledeći nivo, dizajniranje i kreiranje šema - napominje Dobrila.

Osim igračaka koje su isheklali na početku uz pomoć šema koje su našli na internetu, sve ostale su autorske. 

- Prvu igračku sam dizajnirao posle pola godine - kaže Ljubomir. - Mi se ne bavimo izradom igračaka komercijalno u tom smislu da ih isheklamo i prodajemo. Više se baziramo na tome da ih dizajniram i prodajemo šeme. 

Kaže da je tehnika nastala sedamdesetih godina u Japanu iako heklane i pletene igračke postoje mnogo duže. U Evorpu i na zapad je tehnika došla početkom dvehiljaditih, gde je stekla veću popularnost nego kod nas.

Tehnika amigurumi nastala je sedamdesetih godina u Japanu iako heklane i pletene igračke postoje mnogo duže. U Evorpu i na zapad je tehnika došla početkom dvehiljaditih, gde je stekla veću popularnost nego kod nas

- Na zapadu je cenjeniji ručni rad nego kod nas - objašnjava Ljubomir. - Kod nas ima dosta ljudi koji heklaju i prodaju igračke zato se mi ne bavimo toliko prodajom nego izradom šema, koje plasiramo na zapadu. Prodajemo ih preko interneta. Pripreme za to dugo traju. Podrazumevaju proveru šeme, fotografisanje svake faze... Za malu igračku mi treba nekoliko dana da je isheklam, a ovo je neuporedivo duži deo posla. Treba se i kroz digitalnu šumu probiti, ali ide polako.

Osim heklanja Ljubomir je naučio i da plete. To je sam uz pomoć interneta savladao i prilikom štrikanja iskazuje maštu i kreativnost kao i kada je izrada igračaka heklanjem u pitanju. 

- Prestao sam da radim u školi da bih se bavio ovim – priča Ljubomir. – Doduše, bio sam na 50 odsto norme, a kada je i taj procenat doveden u pitanje, prelomio sam i napustio posao. Volim heklanje, kao što sam i pčelarstvo voleo. Nije monotono i ispunjava me potpuno. Koliko će se ispaltiti, videćemo. Nema kraja kreativnosti, samo je mašta granica. 

Dobrila kaže da su sad malo zamenili uloge. Dok je ona u školi, on je kod kuće sa njihovo troje dece – Mašom, Aleksom i Lukom, i hekla. Priznaje da ne može da ga sustigne u brzini kojom hekla. Ona je ta koja isprobava šeme koje on osmisli i priprema ih za objavu na Instagramu i Fejsbuk profilu. 

Dve godine je Ljubomir dok je predavao srpski jezik i radio u biblioteci u osnovnoj školi u Stepanovićevu držao radionice heklanja. I Dobrila je u osnovnoj školi u Veterniku gde predaje engleski svoje đake uvodila u svet te veštine. Nedavno su i u Sremskim Karlovcima održali jednu u saradnji sa Sarom Dimitrić iz Udruženja za rad sa decom u kulturi, nauci i umetnosti „O svemu lepom“.