ДОБРИЛА И ЉУБОМИР КОСТИН ЗАЉУБЉЕНИЦИ У ЈАПАНСКУ ТЕХНИКУ ХЕКЛАЊА Хоби прерастао у посао

Колико су овладали том вештином која се зове амигуруми доказ су исхеклане играчке којима се не зна број, а у прилог томе колико она њих испуњава и значи им, најбоље ће посведочити чињеница да је Љубомир наустио посао у школи и посветио се хеклању. 

У свет амигуруми играчака најпре је закорачила Добрила пре осам година када је хтела кћерки Маши сама да направи играчку за Нову годину. Латила се хеклице и конца и уз помоћ упутстава са Јутјуба који је небројено пута прегледала, успела да је савлада и исхекла меду. 

- Први је био меда, па жирафа и тако редом - каже Добрила. - Тражила сам шеме по интернету и хеклала не размишљајући о продаји. Била сам у дилеми да ли ћу моћи поред Маше у то време и посла да стигнем то да радим и да ли бих могла да задовољим потражњу купаца. Хеклала сам, једноставно речено, за своју душу и поклон. Покушавала сам Љубу да убедим да проба, али није показао интересовање. Додуше, бавили смо се тад пчеларством и он у то доба није имао времена. Доста је читао и пуно се посвећивао пчелама. 

Неочекивано, једне вечери у новембру 2020. године, у доба коронавируса, Љубомир је затражио од супруге да му покаже како се ради. 

- Одмах је кренуо да ради с хеклицом за играчке и танком вуницом. По цео дан је радио. Он је тад био на онлајн настави, одради шта треба и хекла. Био је врло упоран. Изузетно је прецизан и веома брзо ради. Ја сам њему показала, али ме је надмашио. Проникао је у систем и са израде играчака прешао на следећи ниво, дизајнирање и креирање шема - напомиње Добрила.

Осим играчака које су исхеклали на почетку уз помоћ шема које су нашли на интернету, све остале су ауторске. 

- Прву играчку сам дизајнирао после пола године - каже Љубомир. - Ми се не бавимо израдом играчака комерцијално у том смислу да их исхекламо и продајемо. Више се базирамо на томе да их дизајнирам и продајемо шеме. 

Каже да је техника настала седамдесетих година у Јапану иако хеклане и плетене играчке постоје много дуже. У Еворпу и на запад је техника дошла почетком двехиљадитих, где је стекла већу популарност него код нас.

Техника амигуруми настала је седамдесетих година у Јапану иако хеклане и плетене играчке постоје много дуже. У Еворпу и на запад је техника дошла почетком двехиљадитих, где је стекла већу популарност него код нас

- На западу је цењенији ручни рад него код нас - објашњава Љубомир. - Код нас има доста људи који хеклају и продају играчке зато се ми не бавимо толико продајом него израдом шема, које пласирамо на западу. Продајемо их преко интернета. Припреме за то дуго трају. Подразумевају проверу шеме, фотографисање сваке фазе... За малу играчку ми треба неколико дана да је исхеклам, а ово је неупоредиво дужи део посла. Треба се и кроз дигиталну шуму пробити, али иде полако.

Осим хеклања Љубомир је научио и да плете. То је сам уз помоћ интернета савладао и приликом штрикања исказује машту и креативност као и када је израда играчака хеклањем у питању. 

- Престао сам да радим у школи да бих се бавио овим – прича Љубомир. – Додуше, био сам на 50 одсто норме, а када је и тај проценат доведен у питање, преломио сам и напустио посао. Волим хеклање, као што сам и пчеларство волео. Није монотоно и испуњава ме потпуно. Колико ће се испалтити, видећемо. Нема краја креативности, само је машта граница. 

Добрила каже да су сад мало заменили улоге. Док је она у школи, он је код куће са њихово троје деце – Машом, Алексом и Луком, и хекла. Признаје да не може да га сустигне у брзини којом хекла. Она је та која испробава шеме које он осмисли и припрема их за објаву на Инстаграму и Фејсбук профилу. 

Две године је Љубомир док је предавао српски језик и радио у библиотеци у основној школи у Степановићеву држао радионице хеклања. И Добрила је у основној школи у Ветернику где предаје енглески своје ђаке уводила у свет те вештине. Недавно су и у Сремским Карловцима одржали једну у сарадњи са Саром Димитрић из Удружења за рад са децом у култури, науци и уметности „О свему лепом“.