(FOTO) KAD VIRTUELNO POSTANE LEPŠE OD STVARNOG Špicerov dvorac dobio digitalnu rekonstrukciju, ALI NE I STVARNU NADU

Grupa entuzijasta, ljubitelja arhitekture i digitalne umetnosti objavila je na Fejsbuku seriju rendera koji prikazuju kako bi mogao da izgleda obnovljeni enterijer nekadašnjeg bisera vojvođanske građanske arhitekture.

Scene koje su prikazali ostavljaju bez daha: raskošne sale sa ornamentima u neogotskom stilu, tople boje zidova, mozaični podovi, ogledala i vitraji koji vraćaju dvorcu dušu koju je nekada imao.

Na radost i oduševljenje

Pažljivo rekonstruisani detalji, od nameštaja do osvetljenja, osmišljeni su na osnovu starih fotografija i arhivske građe, ali uz dozu savremene elegancije.

Njihov rad oduševio je javnost, a posebno meštane Beočina koji već decenijama gledaju kako dvorac, iako pod formalnom zaštitom države, neumoljivo propada.

„Malo smo se poigrali maštom-uredili prostor i dodali trag onoga kako smo zamišljali da bi mogao izgledati... Dvorac, onakav kakav bismo voleli da vidimo“, naveli su kreatori na Fejsbuk stranici Špicerov dvorac u Beočinu.

Ili, Orenštajnov dvorac

Špicerov dvorac, poznat i kao Orenštajnov dvorac, izgrađen je krajem XIX veka po projektu mađarskog arhitekte Ignaca Alpara, a ne, kako se dugo verovalo, Imrea Stajndla – tvorca parlamenta u Budimpešti.

Nekadašnji vlasnik cementare u Beočinu, Henrik Orenštajn, podigao je dvorac kao porodično zdanje, da bi ga kasnije nasledila njegova ćerka Ana, udata za Edea Špicera, po kome će ova građevina i dobiti svoje današnje ime.

Svojevremeno je to bio simbol blagostanja i kulture, okružen parkom, staklenom baštom i dekorativnim skulpturama. Danas, međutim, dvorac stoji kao opomena – sa delimično urušenim krovom, napuklim fasadama i oronulom unutrašnjošću u koju je ulazak zabranjen zbog bezbednosti.

Inspiracija mladima

Privremeni krov, postavljen još 2011. godine, jedva odoleva zubu vremena, dok su mnogi ukrasni elementi odavno nestali, razneti ili uništeni.

Ipak, i u takvom stanju, dvorac je postao svojevrsna atrakcija – mladima inspiracija za fotografisanje i snimanje spotova, a umetnicima i arhitektama izazov koji budi maštu. Novi renderi upravo to pokazuju: da uprkos ruševinama, postoji vizija obnove i dokaz da lepota može postojati bar u digitalnom obliku, dok stvarna ne stigne.

Podsetimo, pre nekoliko meseci, tim Akademije umetnosti napravio je obimnu monografiju o dvorcu, u kojoj su predstavili istorijske podatke, originalne nacrte i digitalne modele spoljnog izgleda, zbog čega su i nagrađeni Pohvalom na 47. Salonu arhitekture.

Njihov rad, kao i ova nova virtuelna rekonstrukcija enterijera, svedoče da se ljubav prema kulturnom nasleđu ne meri budžetima, već idejama i voljom da se nešto sačuva.

I dok državne institucije i dalje traže način da dvorac spasu od konačnog urušavanja, internet je već pokazao kako bi njegovo ponovno rođenje moglo da izgleda. Ako ništa drugo, virtuelni život Špicerovog dvorca vratio mu je čast — i podsetio nas da je mašta često prvi korak ka obnovi stvarnosti.

R. D.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.