(ФОТО) КАД ВИРТУЕЛНО ПОСТАНЕ ЛЕПШЕ ОД СТВАРНОГ Шпицеров дворац добио дигиталну реконструкцију, АЛИ НЕ И СТВАРНУ НАДУ

Група ентузијаста, љубитеља архитектуре и дигиталне уметности објавила је на Фејсбуку серију рендера који приказују како би могао да изгледа обновљени ентеријер некадашњег бисера војвођанске грађанске архитектуре.

Сцене које су приказали остављају без даха: раскошне сале са орнаментима у неоготском стилу, топле боје зидова, мозаични подови, огледала и витраји који враћају дворцу душу коју је некада имао.

На радост и одушевљење

Пажљиво реконструисани детаљи, од намештаја до осветљења, осмишљени су на основу старих фотографија и архивске грађе, али уз дозу савремене елеганције.

Њихов рад одушевио је јавност, а посебно мештане Беочина који већ деценијама гледају како дворац, иако под формалном заштитом државе, неумољиво пропада.

„Мало смо се поиграли маштом-уредили простор и додали траг онога како смо замишљали да би могао изгледати... Дворац, онакав какав бисмо волели да видимо“, навели су креатори на Фејсбук страници Шпицеров дворац у Беочину.

Или, Оренштајнов дворац

Шпицеров дворац, познат и као Оренштајнов дворац, изграђен је крајем XIX века по пројекту мађарског архитекте Игнаца Алпара, а не, како се дуго веровало, Имреа Стајндла – творца парламента у Будимпешти.

Некадашњи власник цементаре у Беочину, Хенрик Оренштајн, подигао је дворац као породично здање, да би га касније наследила његова ћерка Ана, удата за Едеа Шпицера, по коме ће ова грађевина и добити своје данашње име.

Својевремено је то био симбол благостања и културе, окружен парком, стакленом баштом и декоративним скулптурама. Данас, међутим, дворац стоји као опомена – са делимично урушеним кровом, напуклим фасадама и оронулом унутрашњошћу у коју је улазак забрањен због безбедности.

Инспирација младима

Привремени кров, постављен још 2011. године, једва одолева зубу времена, док су многи украсни елементи одавно нестали, разнети или уништени.

Ипак, и у таквом стању, дворац је постао својеврсна атракција – младима инспирација за фотографисање и снимање спотова, а уметницима и архитектама изазов који буди машту. Нови рендери управо то показују: да упркос рушевинама, постоји визија обнове и доказ да лепота може постојати бар у дигиталном облику, док стварна не стигне.

Подсетимо, пре неколико месеци, тим Академије уметности направио је обимну монографију о дворцу, у којој су представили историјске податке, оригиналне нацрте и дигиталне моделе спољног изгледа, због чега су и награђени Похвалом на 47. Салону архитектуре.

Њихов рад, као и ова нова виртуелна реконструкција ентеријера, сведоче да се љубав према културном наслеђу не мери буџетима, већ идејама и вољом да се нешто сачува.

И док државне институције и даље траже начин да дворац спасу од коначног урушавања, интернет је већ показао како би његово поновно рођење могло да изгледа. Ако ништа друго, виртуелни живот Шпицеровог дворца вратио му је част — и подсетио нас да је машта често први корак ка обнови стварности.

Р. Д.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.