SAGA O CRKVICI SVETOG EVSTATIJA NA TESTERI (1. deo) Sudbina koju su izgradile ozdravljene žene

Ali ne u potpunosti, jer još uvek ima živih duša koje se sećaju (ili znaju iz tuđih predanja) ponekih značajnih i zanimljivih detalja koji prete da ostanu zaboravljeni. Međutim, zahvaljujući rođenom Čerevićaninu Vasiliji Aćimoviću, neke priče će, makar u ovom formatu koji je pred vama, ostati sačuvane i arhivirane, za neka naredna pokoljenja. Naravno, ako se u budućnosti neko nekad bude uopšte pitao – kakvi to krovovi vire iz rastinja ili otkud tamo neka crkvica na brdu...

Sve je počelo pre više od veka, kada je ondašnji grof, inače vlasnik čerevićke šume, napravio testeru za seču balvana, a koja je radila pod pritiskom vode, da bi kasnije stabla završavala na brodovima i put Dunava stizala do Austrije. Tačan datum nije poznat, zbog čega nam je nemoguće da povežemo konkretno ime sa idejnim tvorcem, ali podaci koji su nam dostupni, a zahvaljujući Aćimovićevom predanom prikupljanju dokumentacije, ukazuju na to da je, po ukidanju komesarskog pašaluka, Čerević 1775. godine postao vlasništvo grofa Andrasa Hadika, da bi potom posed pripao njegovom zetu grofu Bruncliku, a zatim grofu Koteku koji je i najvažniji za prvi deo priče koja sledi...

– Grof Kotek je imao sina koji je bio oženjen Mirjanom iz Pakraca, s kojom dugo nije imao dece – tvrdi Vasilije Aćimović, s kojim smo pre nekoliko meseci pričali o pristanu iz Čerevića, a koji je postao most u Svilošu. – Nakon što je mladi bračni par boravio na Testeri, Mirjana je ostala u drugom stanju. Kada se porodila, grof Kotek je pitao snaju šta bi htela da joj da, kad mu je već podarila unuka i nastavila lozu. Mirjana je samo tražila crkvicu na Testeri i da bude u pravoslavnom stilu istok-zapad.
Da se zaključiti da je se ovo sve odvijalo nešto pre smrti grofa Rudolfa Koteka, koji je preminuo 1921. godine, a koji je življu poznat kao futoški plemić i zadužbinar.

– Grof je za života bio prijatelj i sa sudijom Tićakom iz Vukovara, koji je imao ćerku koja je bolovala od tuberkuloze. Kad se sudija požalio grofu, ovaj mu je predložio da dovede ćerku na Testeru, što se i desilo, a ona je posle šest meseci boravka u kaštelu i šumi uspela da ozdravi. U znak zahvalnosti, sudija Tićak je 1927. godine izlio zvono sa posvetom za crkvicu na Testeri – prepričava naš sagovornik, te dodaje da je kapela, iliti crkvica, prvi put osveštana 1930. godine na Svetog Evstatija, koji je inače zaštitnik lovaca, zbog čega se svakog 3. oktobra i danas održava služba.

Deceniju kasnije (1936), uvidevši političku si-tuaciju, stvara se takva atmosfera da je svih 520 meštana Čerevića prikupilo novac da otkupi šumu, odnosno sve što je bilo u posedu grofove porodice. 

– Kako zemlja nije mogla da se podeli na parcele, jer bi tada nekome pripala šuma, nekome zgrade, nekome jezero, te je posle rata doneta odluka da sve bude navedeno na Mesnu zajednicu Čerević, s tim da će eksploatacija biti pravedna, odnosno sve što se poseče u šumu deliće se na jednake delove među građanima – priča meštanin Marko Kostić, poznatiji kao Bata Puca, dodajući da danas sav posed pripada Nacionalnom parku „Fruška gora“.

Po dolasku rata i komunizma sudbina kapelice biva isprepletena neobičnim spletom događaja čiji su akteri direktni preci naših sagovornika, ali i oni sami... O tome šta se desilo sa famoznim zvonom, ko je sve zaslužan za njegovo vraćanje na mesto, kao i kakva je trenutna situacija u vezi sa kapelicom i (Velikom) Testerom uopšte, čitajte sledećeg utorka, kada sledi nastavak sage o crkvici Svetog Evstatija.