САГА О ЦРКВИЦИ СВЕТОГ ЕВСТАТИЈА НА ТЕСТЕРИ (1. део) Судбина коју су изградиле оздрављене жене

Али не у потпуности, јер још увек има живих душа које се сећају (или знају из туђих предања) понеких значајних и занимљивих детаља који прете да остану заборављени. Међутим, захваљујући рођеном Черевићанину Василији Аћимовићу, неке приче ће, макар у овом формату који је пред вама, остати сачуване и архивиране, за нека наредна покољења. Наравно, ако се у будућности неко некад буде уопште питао – какви то кровови вире из растиња или откуд тамо нека црквица на брду...

Све је почело пре више од века, када је ондашњи гроф, иначе власник черевићке шуме, направио тестеру за сечу балвана, а која је радила под притиском воде, да би касније стабла завршавала на бродовима и пут Дунава стизала до Аустрије. Тачан датум није познат, због чега нам је немогуће да повежемо конкретно име са идејним творцем, али подаци који су нам доступни, а захваљујући Аћимовићевом преданом прикупљању документације, указују на то да је, по укидању комесарског пашалука, Черевић 1775. године постао власништво грофа Андраса Хадика, да би потом посед припао његовом зету грофу Брунцлику, а затим грофу Котеку који је и најважнији за први део приче која следи...

– Гроф Котек је имао сина који је био ожењен Мирјаном из Пакраца, с којом дуго није имао деце – тврди Василије Аћимовић, с којим смо пре неколико месеци причали о пристану из Черевића, а који је постао мост у Свилошу. – Након што је млади брачни пар боравио на Тестери, Мирјана је остала у другом стању. Када се породила, гроф Котек је питао снају шта би хтела да јој да, кад му је већ подарила унука и наставила лозу. Мирјана је само тражила црквицу на Тестери и да буде у православном стилу исток-запад.
Да се закључити да је се ово све одвијало нешто пре смрти грофа Рудолфа Котека, који је преминуо 1921. године, а који је живљу познат као футошки племић и задужбинар.

– Гроф је за живота био пријатељ и са судијом Тићаком из Вуковара, који је имао ћерку која је боловала од туберкулозе. Кад се судија пожалио грофу, овај му је предложио да доведе ћерку на Тестеру, што се и десило, а она је после шест месеци боравка у каштелу и шуми успела да оздрави. У знак захвалности, судија Тићак је 1927. године излио звоно са посветом за црквицу на Тестери – препричава наш саговорник, те додаје да је капела, илити црквица, први пут освештана 1930. године на Светог Евстатија, који је иначе заштитник ловаца, због чега се сваког 3. октобра и данас одржава служба.

Деценију касније (1936), увидевши политичку си-туацију, ствара се таква атмосфера да је свих 520 мештана Черевића прикупило новац да откупи шуму, односно све што је било у поседу грофове породице. 

– Како земља није могла да се подели на парцеле, јер би тада некоме припала шума, некоме зграде, некоме језеро, те је после рата донета одлука да све буде наведено на Месну заједницу Черевић, с тим да ће експлоатација бити праведна, односно све што се посече у шуму делиће се на једнаке делове међу грађанима – прича мештанин Марко Костић, познатији као Бата Пуца, додајући да данас сав посед припада Националном парку „Фрушка гора“.

По доласку рата и комунизма судбина капелице бива испреплетена необичним сплетом догађаја чији су актери директни преци наших саговорника, али и они сами... О томе шта се десило са фамозним звоном, ко је све заслужан за његово враћање на место, као и каква је тренутна ситуација у вези са капелицом и (Великом) Тестером уопште, читајте следећег уторка, када следи наставак саге о црквици Светог Евстатија.