(FOTO) NASLEĐE UTKANO U SVAKOJ NITI Magija starinskog zanata oživljena kroz narodne nošnje i unikatne rukotvorine Senade Dubajić iz Inđije RUČNI RAD KOJI NOSI DUŠU PROŠLIH VREMENA

Svaki komad sa pečatom njenog brenda Božuri nosi jedinstvenu priču, izvezenu s ljubavlju, delom ručno, delom mašinski, u spoju starog zanata i novog duha.

Modeli koji izlaze iz Senadine krojačke radionice oživljavaju tradiciju, stvarajući odeću koja nosi dušu prošlih vremena i slobodu današnjice.

Njena mala zanatska krojačka radionica posvećena je očuvanju tradicije. U njoj Senada izrađuje narodne nošnje, uključujući i dečije, za folklorne nastupe i razne kulturne manifestacije. Radi, kako kaže, kompletnu nošnju, kao i pojedinačne delove, poput jeleka, pregače, košulje, anterije, ili kombinaciju određenih elemenata u zavisnosti od potreba klijenta.

Senada izrađuje i unikatne heklane džempere izrađene od akrilne vunice i kombinacije pamuka i vune.

-Idealni su za ljubitelje autentičnih i toplih odevnih komada. Osim toga, šijem po meri za sve svečane prilike, krštenje, rođendan ili venčanje. Svaka haljina koja izađe iz moje radionice nosi jedinstvenu priču, prožetu ljubavlju i posvećenošću, svaka haljina postaje umetničko delo, a ne serijski proizvod dostupan na svakom koraku– priča Senada.

Već dugi niz godina Senada se bavi uslužnim šivenjem. Mnogo je bilo, seća se, devojčica iz kulturno umetničkih društava koje nisu imale gde da nađu pravu, narodnu nošnju.

-Tako sam počela da radim nošnje. Za izradu jedne potrebno je dosta vremena. Ako radite komercijalno, recimo samo našivate trakice, bez veza, onda to ide brzo. Ali, za kompletnu nošnju zaista treba vremena. Krojenje, vez, šivenje, pletenje. Sve radim isključivo onako kako se nekada radilo. Materijal za nošnje nabavljam ili iz Novog Sada ili poručujem od jedne žene iz Lebana, a ponešto i iz Mačvanske Mitrovice. Većinom su to prirodni materijali, srpsko platno, lan, čoja. Stiže mi mali razboj kojim bih mogla da tkam pojaseve - objašnjava Senada.

U rukama zapravo ima više starih zanata. Trebalo bi da dobije i sertifikat za slikanje po tekstilu.

-Znam i da štrikam i heklam, i vezem. Bavim se i ručnim i mašinskim vezom. Tek sam relativno skoro, uz nagovor sina, otvorila krojački salon - priča Senada. 

Svim ovim zanatima se bavi, kako kaže, odkad zna za sebe. Kao dete, pored mame i tetke, savladala je sve te veštine. 

-Sve me je to interesovalo. Ranije smo imali i predmet domaćinstvo tako da sam sa uživanjem to mogla da radim i u školi. Meni je, tada, bilo normalno da to znam da radim. Tek kasnije sam shvatila da baš i nije normalno, odnosno, da mnogi to ne znaju. Teško je ovladati svim ovim što ja radim, potrebna je velika ljubav, volja, ali i spretnost. Čini mi se da se, generalno, malo ljudi bavi bilo kojim starim zanatom, verovatno zbog toga što nije komercijalno - smatra Senada. 

Oduvek je imala ideju da spoji starinski vez sa modernijom odećom. Da skroji tuniku koja je nosiva svaki dan, a da na njoj budu etno motivi i vez. 

-To već radim. Ta tunika je od materijala sličnog srpskom belom platnu, ali je pamuk. Gledam da bude prirodni materijal. Uz jelek i farmerke ili već kakve druge pantalone, odlično izgleda. Spoj tricionalnog i modernog, to je ono što je moj cilj. 

Većinu onog što radi Senada radi ručno, što na nju deluje smirujuće, opuštajuće.  

-Uglavnom, sve što rukom može da se radi ja prosto obožavam. Svoju kreativnost tako izražavam, ali se i konstantno, na taj način, vežbam strpljenju, koje je, za sve ove zanate koje imam u rukama, od ključne važnosti - zaključuje Senada. 

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.