(ФОТО) НАСЛЕЂЕ УТКАНО У СВАКОЈ НИТИ Магија старинског заната оживљена кроз народне ношње и уникатне рукотворине Сенаде Дубајић из Инђије РУЧНИ РАД КОЈИ НОСИ ДУШУ ПРОШЛИХ ВРЕМЕНА

Сваки комад са печатом њеног бренда Божури носи јединствену причу, извезену с љубављу, делом ручно, делом машински, у споју старог заната и новог духа.

Модели који излазе из Сенадине кројачке радионице оживљавају традицију, стварајући одећу која носи душу прошлих времена и слободу данашњице.

Њена мала занатска кројачка радионица посвећена је очувању традиције. У њој Сенада израђује народне ношње, укључујући и дечије, за фолклорне наступе и разне културне манифестације. Ради, како каже, комплетну ношњу, као и појединачне делове, попут јелека, прегаче, кошуље, антерије, или комбинацију одређених елемената у зависности од потреба клијента.

Сенада израђује и уникатне хеклане џемпере израђене од акрилне вунице и комбинације памука и вуне.

-Идеални су за љубитеље аутентичних и топлих одевних комада. Осим тога, шијем по мери за све свечане прилике, крштење, рођендан или венчање. Свака хаљина која изађе из моје радионице носи јединствену причу, прожету љубављу и посвећеношћу, свака хаљина постаје уметничко дело, а не серијски производ доступан на сваком кораку– прича Сенада.

Већ дуги низ година Сенада се бави услужним шивењем. Много је било, сећа се, девојчица из културно уметничких друштава које нису имале где да нађу праву, народну ношњу.

-Тако сам почела да радим ношње. За израду једне потребно је доста времена. Ако радите комерцијално, рецимо само нашивате тракице, без веза, онда то иде брзо. Али, за комплетну ношњу заиста треба времена. Кројење, вез, шивење, плетење. Све радим искључиво онако како се некада радило. Материјал за ношње набављам или из Новог Сада или поручујем од једне жене из Лебана, а понешто и из Мачванске Митровице. Већином су то природни материјали, српско платно, лан, чоја. Стиже ми мали разбој којим бих могла да ткам појасеве - објашњава Сенада.

У рукама заправо има више старих заната. Требало би да добије и сертификат за сликање по текстилу.

-Знам и да штрикам и хеклам, и везем. Бавим се и ручним и машинским везом. Тек сам релативно скоро, уз наговор сина, отворила кројачки салон - прича Сенада. 

Свим овим занатима се бави, како каже, одкад зна за себе. Као дете, поред маме и тетке, савладала је све те вештине. 

-Све ме је то интересовало. Раније смо имали и предмет домаћинство тако да сам са уживањем то могла да радим и у школи. Мени је, тада, било нормално да то знам да радим. Тек касније сам схватила да баш и није нормално, односно, да многи то не знају. Тешко је овладати свим овим што ја радим, потребна је велика љубав, воља, али и спретност. Чини ми се да се, генерално, мало људи бави било којим старим занатом, вероватно због тога што није комерцијално - сматра Сенада. 

Одувек је имала идеју да споји старински вез са модернијом одећом. Да скроји тунику која је носива сваки дан, а да на њој буду етно мотиви и вез. 

-То већ радим. Та туника је од материјала сличног српском белом платну, али је памук. Гледам да буде природни материјал. Уз јелек и фармерке или већ какве друге панталоне, одлично изгледа. Спој триционалног и модерног, то је оно што је мој циљ. 

Већину оног што ради Сенада ради ручно, што на њу делује смирујуће, опуштајуће.  

-Углавном, све што руком може да се ради ја просто обожавам. Своју креативност тако изражавам, али се и константно, на тај начин, вежбам стрпљењу, које је, за све ове занате које имам у рукама, од кључне важности - закључује Сенада. 

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.